Приказ књиге Јове Чулића

Јово Чулић воли да истражује библиотечке фондове и открива праве заборављене бисере књижевности. Управо једна таква књига дала му је инспирацију да напише антологију која је пред нама, у питању је књига под насловом 65 песника одговара: коју од својих песама највише волим и зашто? коју је приредио Драгослав Адамовић (Народна просвјета, Сарајево 1958). Шесдесетак година касније и даље је занимљиво и актуелно сазнати како савремени аутори издвајају и вреднују сопствена дјела, што је Чулића подстакло да истржује и сабира одговоре бројних пјесника, те каже: „Помислио сам како би било добро да и ми, савремени дјечији писци, учинимо исто, да иза нас остане нешто што ће некоме бити интересантно да прочита сада, али и за неколико десетина па и више година. Нешто само наше. Интимно. Нешто што нисмо имали прилике раније рећи.“ (Предговор).

Интимност, дубоко лични исповиједни тон, то је оно што привлачи савремену публику. Волимо да учимо од других, да се поредимо, откривамо нове истине и спознаје, а писци су људи који рударе у дубинама људског искуства, зато је посебно фасцинантно учити од њих.
Образложења и пјесме одабраних аутора интригантно је анализирати и разврставати у разне тематске скупове и цјелине. Пјеснике често инспиришу важне особе у њиховим животима, као што су њихове љубави, мајке, бабе, дједови. Воле да препознају и издвајају тренутке посебног надахнућа, које може бити подстакнуто на разне начине, на примјер стихом омиљеног пјесника или неком емотивном сликом из живота. Један број аутора издваја пјесме које су на неки начин за њих значајне, да ли по томе што су прве икад написане, или најпревођеније, можда оне које су завршиле у читанкама, или оне које биљеже специфичан аутобиографски моменат. Видимо да су неке пјесме настале као одговор на задатак, или у сврху спровођење корисне идеје као што је борба за права животиња или очување шума. Велики број аутора бирају пјесме које се очекивано баве дјетињством и несташлуцима, браћом и сестрама, рађањем дјеце или унука. Неизоставно, ту су пјесме о родном крају, којима опијевају на примјер завичајну ријеку, или чезну за повратком у изгубљени завичај. Један број пјесама се бави неком појединачном, не тако честом темом као што је: историја, пјесма о самом пјеснику, одбачена сирочад, или понека успаванка. Оно што је код свих пјесника препознатљиво и што стоји у првом плану јесте да сви пјевају надахнути љубављу јер зато и постоји поезија за дјецу.

Књига за уживање је богата топлином, племенитим мислима и намјерама, књига која бодри дух и усмјерава на добра дјела. Она дочарава кроз лична искуства људске падове и успјехе, тужне али и смијешне моменте кроз призму различитих личности које отварају своју душу. Антологија је заснована на поезији за дјецу, али без обзира на то првенствено је привлачна одраслом читаоцу, који имају прилику да завире у приватни живот књижевника, да открију мале тајне њихових живота, као и начине на који вреднују свој рад. Наравно, било би идеално да читалац/родитељ прочита својој дјеци пјесме које на њега остављају дубок утисак или можда да заједно истражују ову пјеснички и животно богату антологију.

Књига се може набавити у књижарама Култура и књижарама Завода за уџбенике и наставна средства.