Снагом научних аргумената супротставити се ревиционизму историјских чињеница
На Палама је прије неколико мјесеци почео са радом Институт историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву, чији је циљ интензивирање научно-истраживачког рада у области историјске науке који ће допринијети његовању културе памћења засноване на историјским чињеницама. Тим поводом посјетили смо ову важну установу на чијем је челу директор Института угледни универзитетски професор Драга Мастиловић.
Јавност: Професоре Мастиловићу реците нам, шта је заправо мисија рада Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву?
Институт историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву основан је прошле 2023 године и званично је почео са радом 25 јула, а основан је као нова 18 организациона јединица универзитета у Источном Сарајеву који има 15 факултета и двије академије умјетности, а ево сада има и институт историјских наука. Институт је основан са намјером прије свега да се интензивира научно-истраживачки рад у области историографије, првенствено када је у питању историја Срба на простору Републике Српске и Босне и Херцеговине, али наравно и истраживање осталих значајних тема из српске историје од раног средњег вијека па све до најновијег времена. Тренутно институт за ових годину дана је успио да заврши неколико пројеката прије свега објавили смо три књиге а двије књиге су у штампи.
Јавност: Прва значајна активност Института била је и у новембру 2023 године организација међународног научног скупа о теми „Други свјетски рат у свјетлу историјских чињеница и историјског ревизионизма“. Реците читаоцима портала Јавност нешто више о томе како је протекао тај скуп?
Успјели смо да организујемо један значајан научни скуп у суорганизацији Руског историјског друштва који је иначе наш стратешки партнер у неким пројектима иначе и стратешки партнер уопште раду института. Имали смо то задовољство да ето само неколико мјесеци послије формирања института организујемо научни скуп који је био посвећен теми ревизије историје другог свјетског рата и историјским чињеницама јер видимо да је то једна од тема која је данас јако актуелна, поготово у контексту најновијих геополитичких догађања и покушаја да се неки данашњи догађаји на свјетској позорници правдају или оним што се дешавало у току другог свјетског рата или да се наше знање у историји другог свјетског рата ревидира како то одговара данашњим политичким елитама. Због тога смо јако задовољни да смо успјели да организујемо тај научни скуп а јако смо задовољни да смо објавили три књиге за ово вријеме, као и три књиге су у штампи а тренутно институт се бави са неколико јако значајних пројеката.
Јавност: Један од приоритета Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву, како је било ријечи у јавности је да ће ваш рад примарно бити на оспособљавању младих научних кадрова и интензивирање научно-истраживачког рада у области османистике, која је у Републици Српској сасвим запостављена.
Јесте управо тако. Оно што смо најавили приликом оснивања Институт историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву и почетка његовог рада, ево неких пола године послије тога ја имам задовољство да кажем да смо ми и учинили први корак у том смјеру. Прије неколико дана код нас је почела да ради и колегиница мр Нада Трифковић, која је иначе била студентица наше катедре за историју Универзитета у Источном Сарајеву а касније магистарски рад је одбранила у Истанбулу у Турској и тренутно у Истанбулу ради своју докторску дисертацију. Kолегиница је османиста значи дакле зна османски језик зна да чита арапско писмо и могу са задовољством да кажем да је први и тренутно једини османиста у Републици Српској, јер послије смрти угледног академика Милана Васића ми нисмо имали османисте у Републици Српској. Примарни циљ који нам је био да образујемо знамо због чега је то толико значајно јер вјекови наше историје налазе се у османским архивима које нажалост и кад дођемо до тих докумената, а до њих се сада може доћи или у електронској форми или размјеном коју је урадио архив Босне и Херцеговине, неких 20.000 докумената је стигло у Сарајеву из османских архива. Нажалост у Републици Српској све до сада није било османисте и није имао ко да ишчитава те документе и да пише историју на основу њих. Због тога ће и у будућности наши планови ићи ка томе, када говоримо о развоју младих кадрова, да се базирамо на одређене периоде историје који су прилично неистражени, посебно када је у питању српска историја западно од ријеке Дрине ту сматрам и период другог свјетског рата посебно геноцида који је почињен над српским народом на овим просторима. Сигурно је да ћемо истрајати на томе да се на овај институт запошљавају најбољи и најталентованији млади историчари најбољи кадрови. План нам је да пошто ово једини сада прави историјски институт у правом смислу те ријечи у Републици Српској, да овај институт временом и у наредним годинама постане епицентар научно-истраживачког рада када је у питању историографија у Републици Српској.
Јавност: Ненаучна и злонамјерна ревизије историје, посебно Другог свјетског рата, је чини се више него икад присутна како у одређеним научним круговима тако и у босанско-херцеговачкој јавности? Kако Ви професоре Мастиловићу гледате на ту појаву?
Па знате како у свим турбулентним временима, заправо политички турбулентним временима историја је прва наука која страда и која највише страда управо због тога што када се праве или покушавају направити нове државе нове нације, било шта ново покушава се наћи историјски трагови или историјско упориште у њиховом постојању. Међутим то је понекад до те мјере тешко да се често прибјегава фалсификовању историјских избора па имате на сцени, послије од 90-их година посебно на овим просторима и сталне покушаје ревизије историје од средњег вијека па до најновијих времена, јер се просто покушавају наћи у седњем вијеку трагови неких нових нација неких нових држава и тако даље и тако даље. Озбиљни историчари и истраживачи морају се супроставити снагом научних аргумената против таквих ревизионистичких настојања. Ако историју сагледамо у цјелини на простору бивше Југославије заиста је тешко разлучити шта је то у ствари научна а шта паранаучна историографија од свих тих радова и шта ко покушава у том изобиљу књига и разних научних и квази научних радова да докаже. Због тога из овог заиста смутног времена за историјску науку неопходно је испливати само озбиљним истраживачким радом и снагом научних чињеница. Институт историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву управо је настао са том намјером да образује младе кадрове да се посвети научно-истраживачком раду области историографије и да резултате тог рада саопштавамо кроз публикације које ћемо објављивати у наредном периоду али исто тако и историографске пројекте. Наравно ту долази тај сегмент организације научних скупова са озбиљним научним организацијама. Ми смо већ потписали споразуме о сарадњи са више институција које су јако значајне за историјску науку и за овај наш институт. Ми смо потписали споразум о сарадњи са Институтом за савремену историју из Београда, затим са Архивом Босне и Херцеговине у Сарајеву који је за нас јако значајно и због тога што су ту документи о вијековима историје и уопште вијекови историје уопштено других народа на овим просторима. Потписали смо споразум и о сарадњи са Архивом Републике Српске те са неким архивским установама у Републици Србији док су неки споразуми већ у припреми, те ево рецимо потписали смо и са Kраљевом заправо са Историјским архивом Kраљева који нам је битан због Дринске бановине. У будућем периоду планирамо потписивање и са Историјским архивом Зајечара који је нама посебно значајан у контексту чињенице ослобођења Сарајева и Босне и Херцеговине 1918 године, јер знамо да је легендарна Тимочка дивизија ослободила овај простор и сарадња са тим архивом помоћи ће нам да додатно освијетлимо сва та дешавања из 1918 године.
Институт историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву формиран је захваљујући великом труду и залагању руководства Универзитета Источно Сарајево, првенствено ректора Милана Kулића, али и уз пуно разумијевање и подршку ресорног министра Жељка Будимира, као и руководства општине Пале и града Источно Сарајево.
Аутор: Редакција портала ЈАВНОСТ
