Разобличеност

Заплео се језик о стопала

Чамотиња царује због тога

Шушти јецај медју очајнима

Радује се ноћ

Можда усамљен човек признати неће

Цакле се љуте власи медуза

Непроклијан дечак кмечи

Носи бреме мајчиних суза

У етру су говорили

Чули се патрљци слова

Бежале су међу просторима

Душе пуне отрова

Седеф се замазао у мастило

Светлуцати неће ни златни зуби

Канџе небеских сводова

Сакупљају остатке света

Прерадјују несаницу

Попуштају пред разобличавањем

У подземној пустињи магме

Лелуја бела сен

Рукује се са невидљивим светом

Сви се плаше нечег чега нема

Језик је престао да прича

Сада очи говоре са небом