Празни рај

Алеја великана без икога почаст прима

безбојни људи без лица пуше

Празни рај чека

Из слабих тела прхнуле душе

Осамљено време јеца

Над успоменама палим

Поштујете ли мртве

Или се само за живима жали

Идеали смркнутог доба

Покидајте ордење својих постигнућа

Замкове велелепне подигли сте

На згариштима запаљених кућа

Празни рај чека душе

Нема их

Дуж вијугаве реке вечног живота

Светлуцају на светлости раја

Лепршава крила лептирова, бубамара, пчела, једнорога и змаја

Празни рај чека на умрле

Зелене ливаде мирно стоје

Не лелујају, ветар их мази

Празни рај идаље чека на умрле

Али нико не долази

Сазрело воће полегло по земљи

Не трули, чека

Барем једну душу овог века

Да га окуси

Животиње и звери ходају рајем

Без метежа, глади, одишу сјајем

Спокојних бића

Унакрсни губитници

Грејете ли се на дну своје победе

Где сте гробове као богови постављали

Човечанство, заслепљени свете, јесте ли ви то вечни

Или само верујете

Да ћете заувек да се смејете

Туђим сузама од крви

Били сте на небу последњи

На земљи сте први

Празни рај душе чека

И остаће исто тако празан довека