Након катастрофалних поплава привреда ће годинама трпјети посљедице

Након катастрофалних поплава које су задесиле неколико општина у Федерацији БиХ, угрожено је пословање привреде, а ситуацију додатно усложњава отежана путна инфраструктура, посебно жељезничка

Наши саговорници истичу да овакве тешке, ванредне и кризне ситуације несумњиво остављају и економске посљедице на државу.

Игор Гавран, економиста, истиче за „Независне новине“ да још није познато колико ће посљедице трајати, а прије свега штета је на жељезничкој и путној инфраструктури.

„Такођер, у овом тренутку економски ефекти заиста нису приоритет јер још имамо људске жртве и нестале, а никаква економска штета се с тим не може успоредити. У сваком случају, сваки дан, па и неколико сати прекида редовног транспорта робе путем жељезнице и друмског пријевоза ствара велике губитке. Краткорочне директне, због већих трошкова транспорта заобилазним путевима, за друмски пријевоз – роба која се превози само жељезницом нема прихватљиве алтернативне правце. Дугорочне индиректне, ако прекиди потрају и дође до отказивања наруџби или захтјева за компензацију штете од купаца“, казао је Гавран.

Истиче да такође може бити и ефеката на цијене робе због већих трошкова превоза.

„А све то уз огромну материјалну штету и за појединце и породице, и за привреду и за јавну инфраструктуру, који ће захтијевати дугорочни процес обнове“, истиче Гавран за „Независне новине“.

Додао је да ће обнова, опет, имати позитивне ефекте на оне који ће изводити радове, фирме и раднике, јер ће остварити приходе које иначе не би.

„Али, и поред свега наведеног, заиста је прерано говорити о конкретним износима штете и кључни фактор који ће утицати на укупну штету је колико брзо или споро ће се извести оправке и обнова“, појаснио је Гавран.

Додао је да већ постоје неке процјене, које, како каже, говоре о дневним губицима самих жељезница од неколико стотина хиљада КМ, али све су то ипак процјене и пресудно је трајање.

„Једино је да је штета мултимилионска, а сада је до власти да је умањи тако што ће организовати обнову брзо и ефикасно, а не као што обично чине. И наравно, у оваквим околностима код нас се обично скоро па подразумијева корупција и већ ако ње не би било, штета би се умањила“, закључио је Гавран.

Перо Ћорић, предсједник Привредне коморе Републике Српске, казао је за „Независне новине“ да се људске жртве не могу ни са чим поредити.

„Мислим да ће на подручјима која су погођена поплавама имати економске посљедице и да се то неће моћи ријешити сигурно годинама“, казао је Ћорић.

Појашњава да, ако се гледа привреда Српске, стравичне поплаве које су се десиле не би требало да имају превелик утицај.

Хадис Бајрић, доктор техничких наука, запослен на катедри за Индустријско инжењерство и менаџмент на Машинском факултету у Сарајеву, рекао је за Блоомберг Адрију да велику штету трпе грађани и привреда усљед прекида путне комуникације између Сарајева и Мостара.

Просјечно на овој релацији, према званичној статистици инсталираних бројача саобраћаја, прође 9.000 возила.

Бајрић истиче да ће кориштење алтернативног правца преко Фоче значити додатних 110 километара и додатна три сата вожње.

„Према важећем обрачуну путних трошкова, то значи повећање трошкова превоза за око 40 КМ. Уз претпоставку да у возилу путују два путника у просјеку и ако се рачуна с бруто сатницом од 12,30 КМ (податак за ФБиХ), то значи додатних око 60 КМ по возилу. У збиру то је 100 КМ по возилу“, наводи Бајрић.

Трошкови су још већи ако се користи алтернативни правац Сарајево – Бугојно – Мостар и значе додатних 190 километара и додатна три сата вожње. То значи повећање трошкова превоза за око 70 КМ“, истиче Бајрић.

Како је рекао, простим множењем додатних трошкова с просјечним бројем возила од 9.000, уз претпоставку равномјерне дисперзије саобраћаја на оба алтернативна путна правца, долази се до податка да блокада путног правца Сарајево – Јабланица – Мостар кошта наше друштво 1.000.000 КМ по дану.

„Ово су само директни трошкови, а индиректни увијек буду неколико пута већи“, каже Бајрић.

Нермин Никшић, премијер ФБиХ, раније је рекао да је након катастрофалних поплава угрожено пословање многих правних субјеката, те привреде генерално.

Издвојио је „Жељезнице ФБиХ“, које трпе велике посљедице због блокаде саобраћаја.

„Имамо информације да је многима угрожено пословање, можда су материјално најпогођеније ‘Жељезнице ФБиХ’, о чему нас је информирао директор. Они пословање углавном остварују комуникацијом преко луке Плоче и њима проузрокује дневни губитак од око 280.000 КМ“, каже Никшић и истиче да ће за санацију стања вјероватно бити потребни мјесеци.

Из луке Плоче саопштили су да је због големе штете на жељезничкој инфраструктури на подручју Јабланице и Коњица жељезнички саобраћај у прекиду, због чега је достава и испорука терета вагонима из луке Плоче тренутно у потпуности онемогућена.

„С обзиром на размјере штете, није познато када би могло доћи до нормализације жељезничког промета, тако да у овом тренутку ни лука Плоче не може процијенити вријеме када ће оштећења бити поправљена, те омогућен промет преко оштећених подручја“, саопштили су из Луке Плоче.

„Жељезнице Републике Српске“

Усљед потпуног прекида жељезничког саобраћаја проузрокованог великим оштећењем пруге на дионици Коњиц – Јабланица, на подручју Федерације БиХ, дошло је до потпуне обуставе превоза робе „Жељезница РС“ преко дијела мреже пруга на транзитном правцу Лука Плоче – Средња Европа, а прорачун је да је дневни приход ЖРС смањен за више од 55.000 КМ“, речено је из „Жељезница Републике Српске“.

Додају да је жељезнички превоз робе принудно, из оправданих разлога, обустављен за комитенте „Алумина“ Зворник Нови, „Електропривреду“ Републике Србије, „Студен – Аграну“ Брчко и „Гикил“ из Лукавца.

„Обустава је на снази и за робу која се превози ка и из луке Плоче у станицама Добој, Приједор, Лукавац и Крека, као и транзитне релације из средње Европе“, наводе из ЖРС.

Додају да су „Жељезнице РС“ обавијестиле комитенте, као и ресорно министарство о новонасталој ситуацији, имајући у виду да је прекидом жељезничког саобраћаја на подручју ФБиХ угрожена и реализација плана пословања, као и значајно смањење прихода из основне д‌јелатности.

извор: Независне новине аутор: Дајана Вујатовић