Међународни дан биодиверзитета

Међународни дан биолошке разноликости обиљежава се сваке године 22. маја. Овогодишња тема „Буди дио плана“, је позив на акцију свим судионицима да због континуираног губитка биоразноликости и пријетњи коју то представља природи и људима, подржавањем имплементације Глобалног оквира за биодиверзитет Кунминг-Монтреал, зауставе губитак биолошке разноликости – подсјећају из EU Info centra.

Биодиверзитет је разноликост свих живих бића на Земљи, те је од кључног значаја за одржавање здравих екосистема. Различите пријетње заједно доприносе паду биодиверзитета, наглашавајући потребу за додатним напорима и одрживим праксама за очување биодиверзитета, како би се заштитио богат спектар облика живота на Земљи. Неке од главних пријетњи за биодиверзитет су климатске промјене, губитак станишта и деградација, загађење, инвазивне врсте, прекомјерна експлоатација природних ресурса и епидемије.

Климатске промјене, односно дугорочне и неповратне промјене климе на Земљи, усљед чега се јавља пораст температуре који утиче на популацију, дистрибуцију и функције екосистема су једна од главних пријетњи али са друге стране биодиверзитет је и рјешење за климатске промјене. У 2019. години, Међувладина платформа за науку и политику о биодиверзитету и услугама екосистема (ИПБЕС) упозорила је да је милион од процијењених 8,1 милиона биљних и животињских врста у свијету у опасности од изумирања – многе у року од неколико деценија. Неке врсте су промијениле свој опсег због промијена температуре, што утиче на њихов опстанак и обрасце размножавања. Климатске промјене такође утичу на људску безбједност ограничавањем природних ресурса.

Затим, губитак станишта и деградација који настају када промјене у околишу чине одређено станиште нефункционалним за одређене организме такође представљају пријетњу. Природни догађаји попут несрећа или људске активности као што је крчење шума, доприносе губитку станишта. У разградњи станишта, организми су расељени, што доводи до смањења биодиверзитета. Истовремено, уклањањем дрвећа, уклањамо складиште воде, јер дрво ослободи у атмосферу 8-10 пута више влаге него квадратни метар океана. Како крчење шума напредује, мање воде поново испарава из вегетације, па се рециклирање воде смањује.

Загађење такође наноси штету биодиверзитету и то тако што загађивачи у ваздуху, води и земљишту нарушавају баланс. Тако рецимо хемијски загађивачи ремете екосистеме, утичући на здравље, репродукцију и опстанак врста. На примјер, излијевање нафте и индустријски отпад могу да униште водене екосистеме.

Инвазивне врсте су још једна од пријетњи и то на начин да неаутохтони организми уведени у нова окружења могу надјачати аутохтоне врсте, пореметити мреже прехране и промијенити екосистеме у цјелини. Инвазивним елементима често недостају природни предатори, што им омогућава да напредују на рачун локалног биодиверзитета. Затим, прекомјерна експлоатација природних ресурса попут прекомјерног риболова, лова или сјече, исцрпљује популацију врста, што угрожава њихов опстанак и нарушава еколошку равнотежу, а појава болести у виду епидемија може смањити популацију дивљих животиња. Тако су рецимо гљивичне болести изазвале пад код одређених врста водоземаца широм свијета.

Међународни дан биодиверзитета прилика је да се нагласи важност дјеловања у правцу заштите и обнављања природе. 22. мај је уједно у складу са Законом о заштити природе Федерације БИХ, Дан заштите природе. Надлежност у области заштите природе у БиХ регулисана је на ентитетском нивоу и основни законски акт на којем се заснива заштита природе, те поступак заштите у Федрацији БИХ, јесте Закон о заштити природе (“Службене новине Федерације БиХ”, 66/13).

Закон о заштити природе Републике Српске објављен је у „Службеном гласнику РС“ под бројем 20/14 и регулише заштиту и очување природе, биолошке, геолошке и пејзажне разноврсности као дијела животне средине. Овим законом остварују се циљеви као што су очување биолошке разноврсности, усклађивање људских активности са одрживим кориштењем природних ресурса, и унапређивање стања нарушених дијелова природе и пејзажа.

Према доступним подацима, БиХ припада земљама са највећим степеном биолошке разноликости у Европи. Ово је посљедица еколошке хетерогености простора, различитих станишта, геолошке прошлости и климатског диверзитета. Флору и фауну у БиХ карактеризира висок степен ендемских и реликтних животних облика. У БиХ је идентифицирано преко 5.000 врста и подврста васкуларних биљака, преко 100 врста риба и више од 320 врста птица и других елемената биолошке разноликости. Чак 30% укупне ендемске флоре Балкана се налази у БиХ. Само неки од примјера ендемских врста у БиХ су босански бор, муника (Пинус хелдреицхии), тиса (Таxус баццата), Панчићева оморика (Пицеа оморика), босански љиљан (Лилиум босниацум), човјечија рибица (Протеус ангуинус) и др.

И у БиХ као и у свијету, присутне су пријетње биоразноликости попут губитка станишта, загађења, климатских промјена и неодговорног искориштавања природних ресурса. Оне које су идентификоване укључују лоше управљање отпадом, прекомјерну и нелегалну сјечу и крчење шума, конверзију станишта те производњу енергије.

Закон о заштити природе у оба ентитета прописује чланом 4 начела на којима се заснива заштита природе – подсјећају из EU Info centra.

Извор: Јавност/ EU Info Centar