Усред прославе 20 година од великог проширења ЕУ пажња је скренута на Западни Балкан

Источноевропске државе обележиле су ове недеље 20 година од приступања Европској унији, а, усред прослава, пажња је скренута на регионе попут Западног Балкана, који се и даље налазе на листи чекања за приступање Унији.

Током обележавања највећег проширења у историји ЕУ, када је 10 земаља приступило блоку 1. маја 2004, председници Немачке и Чешке Франк-Валтер Штајнмајер и Петер Павел заложили су се у уторак у Прагу за пријем нових држава кандидата у Европску унију.

„Ако предуго оставимо пред вратима државе Западног Балкана, Украјину, Молдавију и Грузију, предац́емо их играчима попут Русије, који уопште не мисле добро Европљанима и Европи“, упозорио је Павел.

Штајнмајер је додао да Западни Балкан, Украјина и Молдавија „припадају слободној Европи и нашој Унији“.

Европској унији су пре 20 година приступиле Чешка, Пољска, Мађарска, Словачка, Словенија, Литванија, Летонија, Естонија, Кипар и Малта, а шефица немачке дипломатије Аналена Бербок, која се у среду састала са пољским министром спољних послова Радославом Сикорским, рекла је да је цела ЕУ имала користи од проширења на земље бившег источног блока.

Она је нагласила да, због рата у Украјини, Европа „не може себи да приушти сиве зоне у Европи“.

„ЕУ мора да се реформише да буде јача у безбедносној политици, да говори једним гласом и да истовремено прихвати оне земље које такође желе да постану део ове уније слободе и безбедности“, поручила је Бербок.

Председник Европског савета Шарл Мишел у понедељак је, на свечаности поводом обележавања 20-годишњице проширења ЕУ, рекао да ЕУ и земље кандидати морају да буду спремни за проширење до 2030. године.

Он је додао да наредни талас проширења ЕУ представља геополитички императив и „састанак са историјом“ и истакао да је проширење камен темељац стратешког суверенитета ЕУ.

Мишел је нагласио да је пред земљама кандидатима и институцијама ЕУ много посла и објаснио да за кандидате то значи спровођење неопходних реформи и решавање свих билатералних спорова, а за ЕУ реформу програма и буџета и процеса доношења одлука.

„Напорно радимо са 27 држава чланица на припреми стратешког програма. То ће служити као основа за наредних пет година“, поручио је Мишел.

У том смислу, белгијска министарка спољних послова Ађа Лабиб и потпредседница Европске комисије и комесарка за вредности и транспарентност Вера Јурова заложиле су се за промовисање одлука квалификованом вец́ином уместо једногласности у областима одбране и спољних послова.

Јурова предвиђа да ће право вета бити једна од централних тема разговора о проширењу, док ће друга, како је навела, бити будуц́ност Члана 7, тачније процедуре која дозвољава да се држава чланица суспендује због проблема са владавином права.

„ЕУ је пре свега унија вредности, а не банкомат“, додала је Лабиб и навела да ЕУ мора да подстакне своје јединствено тржиште и реформише своје процесе доношења одлука како би реаговала агилније и „решила проблем понекад злоупотребљаваних вета“.

На састанку Савета ЕУ за опште послове у уторак у Бриселу, на којем се разговарало о проширењу, први пут су учествовали представници свих десет земаља кандидата, укључујући Србије, а Јурова је на тој конференцији истакла да је састанак „добра проба“ како би изгледала дебата са 37 чланица ЕУ.

Земље чланице тренутно имају различите приоритете у вези са приступањем ЕУ, при чему је рат у Украјини један од значајних фактора, а у том контексту су и бројни дански посланици у Европском паламенту изразили подршку проширењу ЕУ на 30 или више земаља.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, у интервјуу датом крајем априла за више новинских агенција, рекла је да ЕУ није савршена, али да су користи од чланства у блоку огромне.

„Проширење је променило и статус саме ЕУ. Добила је много вец́у тежину и значај. Наравно да смо много јачи за 27 (чланица) него што смо били са 15“, рекла је Фон дер Лајен.

Проширење ЕУ за десет земаља имало је и огромне економске користи. Тржиште ЕУ је постало једно од највец́их унутрашњих тржишта на свету, а трговина унутар ЕУ порасла је за 40 одсто у односу на 2004. годину.

„У десет нових држава чланица за тих 20 година отворено је шест милиона нових радних места, а незапосленост је преполовљена“, закључила је Фон дер Лајен.

Извор: Танјуг Фото: Shutterstock.com/patrice6000, илустрација