Април

Ни глас, ни суза, ни осмејах чедан,
Ни да те дозову сећања, снови,
Но, ето стиже април још један,
И као увек посве нови…

Мирисан, несташан, ткан од чекања,
Ноћи му себичне, јутра милосна,
И журна преобука цвећа и грања,
И моја песма тужна и посна…

Не, не сећам се шта си ми била,
Не сећам се имена твога ни ока,
И не знам откуд се сећам априла,
И откуда ова бол дубока….?