ЈавностМЕДИЈИ/ КУЛТУРА/ КЊИЖЕВНОСТ/ ДРУШТВО/ ЕКОНОМИЈА/ ТУРИЗАМ
18/04/2026
Истакнуто Наука

Научни скуп „Српски духовни идентитет“

  • април 11, 2024
  • 1 мин читања
Научни скуп „Српски духовни идентитет“

Научни скуп „Српски духовни идентитет“ почео је у Академији наука и умјетности Републике Српске /АНУРС/ у Бањалуци с циљем да се са научног аспекта цјеловито сагледају токови развоја, савремени изазови и даљи развој идентитета.

Скупу присуствују представници руководстава АНУРС и Српске академије наука и уметности /САНУ/, који су организатори, као и предсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић и друге званице из јавног, научног, духовног и друштвено-политичког живота.

Предсједник Академије наука и умјетности Републике Српске /АНУРС/ Рајко Kузмановић рекао је да је српски духовни и сваки други идентитет угрожен, те да треба радити на његовом очувању и јачању, с обзиром на актуелне и непрекидне атаке на том плану са страних и домаћих адреса.

Kузмановић је на научном скупу „Српски духовни идентитет“ који се одржава у просторијама АНУРС у Бањалуци рекао да је очување српског идентитета на овим и ширим просторима изузетно важно, а поготово у смислу очувања суверенитета и уставности код Срба.

„Све то чини зрелост једног народа и учешће представника Српске академије наука и уметности /САНУ/ на овом скупу показује да и код нас и њих, ма гђе српски народ био, постоји исти проблем“, изјавио је новинарима Kузмановић.

Професор на Православном богословском факултету у Фочи Дарко Ђого рекао је да је на овим просторима српски национални идентитет подложан негативним утицајима, али да је битно да најважније научне и црквене институције код Срба заједно спознају процесе и покушају дати адекватне одговоре предочене у конкретну духовну, културну, националну, као и академску и научну праксу.

Он је навео да је то потребно да би се Срби супротставили процесима дезинтеграције српског културног и духовног простора.

Предсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић истакао је на скупу да се српски духовни простор и идентитет темеље и на српском власништву земље, цркава, манастира, писма, културе…

„На простору БиХ најстарије писмо, идентитет и богомоље управо су оне које припадају нашем народу“, навео је Стевандић и додао да је то све директно везано и за настанак Републике Српске.

Члан АНУРС Станиша Тутњевић рекао је да је српски духовни идентитет најшири, најотворенији, најдинамичнији, па и најдемократскији.

„У неким његовим аспектима можемо виђети одређену врсту матичног карактера идентитета за све јужнословенске народе, јер је уочљиво да се на подлози овог идентитета постепено стварају и издвајају идентитети других људских заједница“, рекао је Тутњевић.

Један од представника САНУ Срето Танасић рекао је да је ово један од значајнијих скупова на српском културном подручју с обзиром на то да се бави питањима очувања српског духовног идентитета.

извор: СРНА