Србија има највећи лавиринт у Европи

Лавиринт је одувијек био фасцинантна појава за људску цивилизацију. Поред митова, легенди, бајки и филмова, различите облике – можемо наћи на многим мјестима у свијету. Највећи лавиринт на европском континенту налази се код нас.

Лавиринт “Бора” у Баточини прецизно је архитектонски конструисан. Има три стазе укупне дужине 3,5 километара. Вријеме проласка, односно, изласка из лавиринта, зависи од особе до особе.

“Површина лавиринта је велика, деца се боље сналазе него одрасли и треба им мање времена, ваљда су чиграсти, весели, радознали. Деци треба око пола сата да прођу лавиринт, а одраслима од 45 минута до сат времена. Одрасли уживају у проласку лавиринтом, а успут се и фотографишу. Посетиоцима препуштамо да сами одлуче којим темпом ће  се кретати. Имају прву помоћ, мапе, уколико желе  могу да фотографишу мапе, и одлучују о темпу којим ће ићи. Увек могу да питају наше помоћнике који шетају кроз лавиринт…на крају уколико баш желе да изађу увек нам је стражар на кули”, истакла је Марина Богдановић, директорка Бора лавиринта у Баточини за РТС.

Лавиринт привлачи посјетиоце авантуристичког духа, има свој алгоритам, и само онима који воле одгонетање, имају стрпљење и концентрацију, полази за руком да из њега пронађу излаз.

“Радницима који раде у лавиринту треба месец дана да се уходају у стазу, под условом да знају и да их води неко ко зна стазу, немају осећај за алгоритам. Он технички постоји, али ми немамо осећај за алгоритам“, рекла је Марина Богдановић, директорка Бора лавиринта у Баточини.

Најстарији лавиринт урезан је у камену обалу реке Пансаимол у индијској држави Гоја. Симболи лавиринта налазе се и у умјетности старих Грка, у хришћанству и у готском периоду и имају посебна значења. Данас се лавиринти граде ради забаве, попут Боре у Баточини.

Извор: Независне/РТС