Marko Pajić dobitnik Nagrade „Vladimir Bulatović Vib”

Vladimir Bulatović Vib, kao ikona satire, izabrao je da bude rođen baš 8. marta na Dan žena i na taj poseban dan „Politika” tradicionalno dodeljuje svoje priznanje za satiru mladim autorima do 35 godina, sa njegovim imenom, a ovog 29. puta Nagradu „Vladimir Bulatović Vib” je od v. d. urednika lista „Politika” Marka Albunovića primio Marko Pajić, aforističar, pesnik i profesor. Ovu odluku jednoglasno je doneo žiri u sastavu: Dragutin Minić Karlo, urednik Politikinog „Satirikona”, satiričar Aleksandar Čotrić, Aleksandar Apostolovski, kolumnista i urednik „Politike”, Vitomir Teofilović, književnik i književni kritičar, kao i prethodni dobitnik Vibove nagrade Jovan Zafirović.

Marko Pajić rođen je u Kraljevu, odrastao je u Vrnjačkoj Banji, a sada živi i radi u Valjevu. Po profesiji je agronom, zvanje mastera inženjera poljoprivrede stekao je na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a od 2015. godine radi kao profesor u Poljoprivrednoj školi u Valjevu. Od srednjoškolskih dana piše poeziju, a aforizme objavljuje u „Politici”, „Novostima”, „Razbibrizi”, „Enigmatici” i u drugim listovima i na portalima.

Po mišljenju žirija, Pajić se uspešno pridržava legendarnog saveta Karla Krausa: „Onaj ko zna da piše aforizme ne treba da troši svoje vreme pišući eseje”, kao i konstatacije slavnog austrijskog aforističara, majstora kratkog iskaza: „Postoje pisci sposobni da na dvadeset stranica napišu ono za šta su meni potrebna cela dva reda”.

– Pajić je, takođe, autor koji piše jezgrovito, nastojeći da što više kaže sa što manje reči: „Televizijski ekran sužava pogled na svet”, „Kukolj posluje ispod žita”, „Kurta i Murta su srpski jahači apokalipse”, „Urbana džungla ima mnogo više majmuna”. Naš laureat na duhovit način piše o neveselim pojavama i mudrim mislima kritikuje nepametne poteze protagonista javnog života. Humorno-satirična i groteskna projekcija naše stvarnosti u Pajićevim aforizmima nalazi svoj odgovarajući i uverljiv izraz. Autor se vešto poigrava svakodnevnim životnim temama, razlistavši ih u poruke univerzalnog značenja. On piše aforizme neodoljive duhovitosti, neočekivanih obrta i dubokih prodora u iluzije i prevare našeg doba. Njegovi kratki i višeznačni zapisi lucidno, slikovito i rečito tumače svakodnevicu koja je katkad fantastičnija od same literature – istakao je Aleksandar Čotrić.

Zahvalivši se na uglednom priznanju, nagrađeni Pajić je najavio i knjigu aforizama, do kraja godine, a pročitao je i svoje odabrane aforizme: „Bliskost u Srbiji podrazumeva psovanje majke bez posledica”, „Vređaju nam inteligenciju, odatle toliki odliv mozgova”, „Žuta štampa je predsoblje crne hronike”, „Pokazali smo im zube, osmehnuli smo se”, „Političari vole da sagledaju istinu sa raznih strana, zato je često izvrću”, „Kada ljudi imaju veliki otpor prema pregovorima, njihove glave postaju usijane”, „U znak mira, svetski lideri pustili su po goluba”, „Nije mogao direktno do srca rukovodioca, pa je pokušao na zadnji ulaz”, „Pa šta ako vam gori pod nogama, bar vam nije hladno”, „Učenici na telefonima, nastavnici na aparatima”.

Uoči sledeće godine, kada će biti dodeljena trideseta Vibova nagrada i kada će, kao i svake pete godine, biti nagrađen stariji satiričar za životno delo, Aleksandar Čotrić napravio je i kraću analizu „stanja u satiri”:

– S obzirom na to da je veliki srpski satiričar Vladimir Bulatović Vib rođen na današnji dan 1931. godine u mestu Sopotsko u Makedoniji, a da je preminuo u Beogradu, pre trideset godina, 1994. godine, primećujemo da je današnji laureat tada imao samo četiri godine. Želim da istaknem da su u najužem izboru za ovogodišnje priznanje bili i Radojka Draganić iz Nikšića i Uroš Papeš iz Kragujevca. Ohrabruje saznanje da svake godine u konkurenciji bude više mladih stvaralaca ove književne forme, kako iz naše zemlje, tako i iz regiona, pa bih podsetio na to da su među prethodnim dobitnicima bili autori iz Srbije, i to iz Beograda, Kragujevca, Kruševca, Smedereva, Užica, Prokuplja, Novog Sada, Sremske Mitrovice, Vladičinog Hana, Loznice, Sombora i Donjeg Korminjana kod Kosovske Kamenice, te iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Rumunije – istakao je Čotrić.

Kao priređivač Antologije bugarskog aforizma i poznavalac tamošnjih prilika u satiri, Čotrić je takođe primetio da ne mogu svi da se podiče mladim satiričarima, pa je izneo podatak da je najmlađi bugarski aforističar u toj antologiji imao pedeset godina, dok u Antologiji nemačkog aforizma, koja će uskoro biti objavljena, najmlađi aforističar ima čak 62 godine.

– Siguran sam da tome što imamo toliko mladih autora doprinosi i ovo priznanje, kao i činjenica da „Politika” ima rubriku „Satirikon”, u kojoj naši mladi satiričari imaju priliku da objavljuju svoje radove – dodao je Čotrić.

On je podsetio i na to da je prvi dobitnik „Vibove nagrade” za 1994, koja mu je uručena 1995, bio Goran Gaćeša, a setio se i tri dobitnika koja više nisu među nama: Vladana Sokića, dobitnika za 1997. godinu, Gorana Dokne, dobitnika za 2003. godinu, i Nenada Ćorilića, dobitnika za 2015. godinu. 

Zatim je Vitomir Teofilović uveličao ovu svečanost, u prostorijama „Politike”, pročitavši esej posvećen Vladimiru Bulatoviću Vibu. On nas je napustio pre 30 godina, a njegovi aforizmi živi su i danas.

– U Vibovo vreme imali smo pola miliona činovnika, toliko ih imamo i danas – rekao je Teofilović, citirajući Viba: „Imamo kadrova za pet država, ali ih naša država sama izdržava”. Da li je bolje imati ili nemati kičmu, zapitao se, pa je opet citirao Viba: „Položaj kičme nije vam najbolji, ali zato su vam ostali položaji sjajni”. Da li nam se standard popravio, pitanje je na koje je Vib takođe imao odgovor: „Potrošnja je velika, ali je grupa koja troši mala”. Teofilović je i ovim aforizmima pokazao da je Vib i dalje među nama, u pogledu „boljitka” sela: „Njive nam se pružile do Stokholma, gde god se okreneš rade naši seljaci”, i kada je reč o „američkom snu”: „Put uvis ima tri faze: najpre si čovek u senci, zatim si čovek sa senkom, najzad si senka od čoveka”.