Свјетски дан срца 2026: не пропустите ниједан тренутак – заштитите своје срце на вријеме
Свјетски дан срца, представља кључни глобални моменат за подизање свијести о здрављу кардиоваскуларног система. Кардиоваскуларне болести (КВБ) су група обољења срца и крвних судова која укључују коронарну болест срца, цереброваскуларну болест, периферну артеријску болест, реуматску болест срца, конгениталне (урођене) срчане болести, дубоку венску тромбозу и плућну емболију.
Данас су управо ова обољења водећи узрок смрти у свијету, Европи, али и у Републици Српској. Према процјенама Свјетске здравствене организације, КВБ су одговорне за чак 20,5 милиона смртних случајева годишње у свијету, углавном услед акутних догађаја као што су срчани и мождани удар. У Европи ове болести узрокују 42, 5% свих смртних случајева, узимајући око 4, 2 милиона живота годишње.
Кампања за 2026. годину: „Не пропустите ниједан тренутак“
У 2026. години, Свјетска федерација за срце (World Heart Federation – WHF) наставља своју снажну глобалну кампању под слоганом „Не пропустите ниједан тренутак“ (Don’t Miss a Beat). У својој другој години, ова кампања ставља посебан фокус на симптоме који дуго могу остати непримјећени, занемарени или игнорисани – све док не буде прекасно.
Овогодишња глобална кампања „Не пропусти ни један откуцај” позива нас да не игноришемо тихе сигнале које нам тијело шаље. Болести срца се често крију иза наизглед безазлених симптома попут хроничног умора, благог недостатка даха при напору или осјећаја убрзаног рада срца који олако приписујемо стресу.
Болести срца више нису резервисане само за старију популацију – све је већи број млађих пацијената који доживљавају инфаркт миокарда усљед модерног начина живота, хроничног стреса и физичке неактивности
Препознајте тихе знакове
Многи симптоми кардиоваскуларних обољења остају тихи или их олако приписујемо свакодневном умору.
Наше тијело нам често шаље суптилне сигнале које не смијемо игнорисати:
* Хронични и необјашњиви умор – осјећај исцрпљености чак и након минималног напора.
* Благи недостатак даха – убрзано дисање или гушење при ходању уз степенице или током одмора.
* Повремено лупање срца – осјећај неправилног рада срца који често приписујемо стресу.
* Притисак или блага нелагода у грудима – која се може ширити према рамену, врату или вилици.
Кампања позива људе широм свијета на хитну акцију: препознајте знакове, заштите своја срца!
Како бисте се укључили у подизање свијести у својој заједници, школи или на радном мјесту, бесплатне постере и друге визуелне алате можете преузети директно преко [WHF базe бесплатних дигиталних материјала (Digital Assets)] https://world-heart-federation.org/world-heart-day/.
Упознајте своје срце! Урадите квиз!
Да би помогла људима да лакше уоче ране и скривене знаке обољења, Свјетска федерација за срце је формирала интерактивни квиз. Квиз обухвата питања и одговоре везано за уобичајене митове, факторе ризика и тихе симптоме које често не препознајемо.
* Како приступити квизу? Квиз можете рјешити директно на страници World Heart Day Quiz https://world-heart-federation.org/worl…/heart-smart-quiz/
* Подијелите резултат: WHF подстиче све учеснике да подијеле своје резултате на друштвеним мрежама уз хаштаг #DontMissABeat и ознаку @worldheartfederation.
Превенција спашава животе: Фактори ризика под нашом контролом
Већина смртних случајева од КВБ може се спријечити утицајем на факторе ризика прије него што они узрокују трајно обољење. Лоше навике у исхрани и пушење, често су понашања научена још у дјетињству, због чега је кључно породицама и дјеци омогућити приступ здравој храни и средини без дуванског дима.
Најважнији фактори ризика на које можемо самостално утицати су:
* Употреба дувана: Пушење и пасивно излагање дуванском диму узрокују више од 10% свих кардиоваскуларних смрти. Престанак пушења је појединачна најбоља мјера коју можете предузети за своје срце.
* Физичка неактивност: Доводи до гојазности, дијабетеса и хипертензије. Вјежбе које снаже срчани мишић су брза шетња, трчање, пливање и вожња бицикла.
* Неправилна исхрана и алкохол: Прекомјеран унос соли, шећера и алкохола директно подиже крвни притисак и масноће у крви. Окрените се контролисаном уносу свјежег воћа и поврћа.
* Дијабетес тип 2: Особе које живе са овом болешћу имају двоструко већу вјероватноћу да умру од срчаних обољења у поређењу са онима који немају дијабетес, што захтијева строгу контролу гликемије.
Рано откривање чини разлику
Уколико се кардиоваскуларно обољење већ развило, од пресудног је значаја открити га што раније. Раним лијечењем, стручним савјетовањем и адекватном терапијом, посљедице се могу свести на минимум, а квалитет живота очувати.
Не игноришете тихе сигнале које вам тијело шаље. Посјетите свог љекара, провјерите своје вриједности крвног притиска, шећера и холестерола.
Чувајте своје срце – не пропустите ниједан драгоцјени тренутак са онима које волите!
Извори:
