Хантавируси представљају групу вируса које преносе глодари, који су резервоар овог вируса у природи. У питању су природножаришне инфекције и да би дошло до појаве болести потребно је да је у одређеном животном станишту присутна појава глодара, који су резервоари.
Људи се могу заразити у контакту са излучевинама заражених глодара и у случају удисања прашине контаминиране честицама урина, измета или пљувачке заражених глодара. Andes вирус, пронађен у Јужној Америци, тренутно је једини хантавирус за који је познато да постоји могућност интерхуманог преноса (с човјека на човјека) у ситуацијама блиског и пролонгираног контакта.
Клинички облици болести који се најчешће јављају су:
Хеморагијска грозница с бубрежним синдромом (Hemorrhagic Fever with Renal Syndrome HFRS) Заразна болест коју карактерише грозница, склоност крварењу и проблеми с бубрезима присутна углавном у Европи и Азији. Овај синдром се јавља и у нашим подручјима, а у општој популацији је познат као „мишија грозница“.
Хантавирусни кардиопулмонални синдром (Hantavirus Cardiopulmonary Syndrome – HCPS) Утиче на срце и плућа, што доводи до проблема с дисањем и срцем. Овај облик се углавном јавља јавља на подручју Америке.
За спречавање преноса овог вируса важна је контрола бројности популације глодара. Спровођење дезинфекције и дератизације као општих мјера за спречавање и сузбијање заразних болести, као и обавеза одржавања санитарно-техничких и хигијенских услова за одређене површине и објекте прописани су Законом о заштити становништва од заразних болести („Службени гласник Републике Српске“, бр. 90/17, 42/20, 98/20 и 63/22). Мјере дератизације се спроводе у прописаним периодима на јавним површинама, насељеним мјестима, објектима за снабдијевање водом за пиће, објектима за производњу и промет хране и предмета опште употребе итд.
При боравку у природи потребно је спроводити адекватну хигијену руку (сапуном, топлом водом и дезинфекција). Избјегавати подручја инфестирана глодарима. Употребљавати хигијенски исправну и здравствено безбједну воду и намирнице. Важно је спречавање контаминације воде, намирница, предмета опште употребе (држање у затвореним спремницима, кориштење флаширане воде, правилно чување и термичка обрада хране…). Не користити плодове убране у природи нити пити воду из отворених вода у природи.Oдржавање адекватне хигијене у домаћинствима, двориштима, пољопривредним подручјима, (уклањање отпада, кориштење канти за отпад са затвореним поклопцима).
При чишћењу потенцијално контаминираних подручја потребно је користити личну заштитну опрему и влажне начине чишћења, без подизања прашине.
У Републици Српској, према подацима ЈЗУ Института за јавно здравство Републике Српске, у 2025. години регистрована су три случаја хеморагијска грозница са бубрежним синдромом, два случаја 2024, док је 2023. године регистровано 14 случајева.
извор: ИЈЗ РС
