Ћосић: Срби Сарајева данас живе по цијелом свијету, а нажалост најмање тамо гдје су рођени

Градска управа Источно Сарајевои од почетка је опредијељена да у континуитету његује културу сјећања када је ријеч о важним догађајима из историје нашег народа, како онима који показују нашу колективну снагу и величину, тако и онима који се односе на страдања, а којих смо, нажалост, имали и превише.

„Желимо да укажемо, прије свега, младим и будућим генерацијама на значај тих догађаја, који су у доброј мјери одредили и карактер нашег народа. У складу са тим, у овој години смо се потрудили да колико год можемо видљивије обиљежимо један од најтрагичнијих догађаја из наше новије историје, а то је егзодус сарајевских Срба са краја 1995. и почетка 1996. године. То је вријеме у којем су наши људи, током само неколико зимских мјесеци, остали без свега онога што су генерације њихових предака стотинама година стварале и градиле на овом подручју,“ поручили су из Градске управе.

Ове године обиљежавају се три деценије од тог претешког егзодуса, којег бројни историчари називају највећим мирнодопским егзодусом икада забиљеженим у Европи, а вјероватно и у свијету. Егзодус који није био резултат било какве политичке одлуке, него колективне одлуке људи да, из страха за своју и безбједност својих породица, напусте оно што су генерацијама стварали.

„Срби Сарајева данас живе по цијелом свијету, а нажалост најмање тамо гдје су рођени. Има нас у Аустралији, Америци, Африци, Азији, широм региона и Европе, а најмање у родном и граду који их данас представља, а то је Источно Сарајево.

И упркос томе, и даље смо предмет мржње дијела припадника најбројнијег народа у БиХ. Та мржња исијава из готово сваког коментара који можемо чути или прочитати ових дана. Доказ за то је ова страница и коментари испод објава које се тичу егзодуса. Мени је то несхватљиво. Несхватљиво ми је да неко може упорно, у континуитету, да вријеђа туђу бол и несрећу. А најтужније од свега је што ту мржњу, више од 30 година након завршетка грађанског рата у БиХ, преносе и на своје потомке,“ рекао је градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић.

Ћосић наглашава не зна како другачије да то посматра осим као својеврсну опомену  сарајевским Србима да заборав носи опасност понављања тешких догађаја из историје, можда и у још горем облику.

„Због тога, по ко зна који пут, позивам вас све да се на начин на који можете укључите у очување сјећања на егзодус дијела једног народа, који је промијенио демографску карту цијеле ове земље. Позивам све наше људе да погледају кратке документарне филмове „Крст-ић“ и „Егзодус поново“ режисера Драгана Елчића и Сњежана Лаловића, да погледају исповијести људи из егзодуса, да се информишу о самом догађају, причају са људима из те тужне колоне…“ рекао је Ћосић.

Као људи, не смијемо себи дозволити да олако приступамо овој теми, поручио је градоначелник Источног Сарајева и додао да ова тема не вријеђа никога, нити је нешто на чему треба прикупљати политичке поене. Ово је тема на којој сви појединачно треба да учинимо све да очувамо сјећање на велику трагедију нашег народа, да не бисмо дошли у ситуацију да је поново проживљавају наша или дјеца наше дјеце.

извор: РТВИС