Промоција књиге „Кад су свеци ходили земљом – Сјећање на црквене личности које су обиљежиле једну епоху“
Постоје књиге које се не читају – већ се проживљавају. Књиге које не говоре само о људима, него и о времену у којем су свеци заиста ходили земљом. Такво је и дјело „Кад су свеци ходили земљом – Сјећање на црквене личности које су обиљежиле једну епоху“, настало из дубине духовног искуства блаженопочившег Епископа моравичког др Антонија (Пантелића), првог старјешине обновљеног Подворја Српске православне цркве у Москви.
Ово није тек збир успомена – ово је тихи разговор са онима који су својим животом оставили неизбрисив траг у Цркви и у срцу једног архијереја. На страницама књиге сусрећемо црквене великодостојнике, духовнике, професоре, монахе и монахиње, али и оне ненаметљиве, свакодневне људе, чија је вјера била свјетионик на путу узрастања „у мјеру раста висине Христове“.
То је ходочашће кроз сјећање, исписано даром приповиједања који је Владику Антонија сврстао међу оне прегаоце којима је, по Његошевим ријечима, Бог дао махове.
Књига је настајала у тишини болничких соба, у најтежим животним тренуцима, када су мисли претакане у ријечи оловком и мастилом, на папиру и екрану, диктиране и биљежене са надом да ништа вриједно не буде заборављено. Касније су је, са побожношћу и одговорношћу, допунила његова духовна чада, чувајући вољу свога учитеља и пастира. Од првих сусрета са великим духовницима у породичном дому, преко Богословије у манастиру Крки и Московске духовне академије у Тројице-Сергијевој лаври, па до служења као архијереј Руске и Српске православне цркве, заокружен је један животни пут – и остављено дјело које наставља да говори и онда када је аутор већ закорачио у вјечност.
О каквом је дјелу ријеч, сазнаћете на промоцији и јавној дискусији о књизи, која ће бити одржана 17. фебруара 2026. године у 19.00 часова у Културном центру Источно Ново Сарајево
Листајући ове странице, као да чујемо кораке оних који су већ ушли у небеска дворишта, али и њихове тихе молитве – упућене свима нама који их, са благодарношћу, памтимо.
Основну школу завршио је у Причевићу код Ваљева. Богословију је завршио у манастиру Крки 1991. године. Дипломирао је на Духовној академији у Москви 1996. године. Био је најбољи студент генерације и стипендиста фондације патријарха московског и све Русије Алексија II. Одлуком Научног савета Московске духовне академије од 25. маја 1996, јеромонаху Антонију додељено је научно звање кандидата богословља, за одбрањену дисертацију на катедри Историје помесних Цркава.
Као ученика богословије замонашио га је у чин мале схиме 23. септембра 1988. године у манастиру Крки епископ жички Стефан (Боца). Рукоположио га је у чин јерођакона 1989, а у чин јеромонаха је 5. јануара 1991. године у манастиру Жичи такође епископ жички Стефан.
По повратку из Русије месеца јуна 1996. године, унапређен је у чин синђела и постављен за намесника и благајника манастира Студенице. Свети архијерејски синод Српске православне цркве, на предлог митрополита дабробосанског Николаја, поставио га је августа месеца 2000. године за професора Богословије Светог Петра Дабробосанског у Фочи, када и прелази у клир Митрополије дабробосанске као сабрат манастира Добруна. Од октобра месеца 2000. године предавао је и на Музичкој академији Универзитета у Српском Сарајеву. Истовремено је обављао сва богослужења и парохијске обавезе у Саборној цркви у Сарајеву где бива унапређен у чин протосинђела на Божић 2001. године.
На предлог патријарха српског Павла, Свети архијерејски синод изабрао је, јануара 2002, протосинђела Антонија за старешину Подворја српске цркве у Москви. На основу одлуке Светог архијерејског синода, митрополит Николај, 17. марта 2002, у Духовној академији Светог Василија Острошког у Србињу, произвео је протосинђела Антонија у чин архимандрита.
Био је старешина Подворја српске патријаршије у Москви и представник Српске православне цркве у Русији. Предавао је на Руском православном универзитету и био управник катедре за литургијско богословље. На предлог патријарха српског Павла изабрао га је Свети архијерејски сабор Српске православне цркве на редовном заседању маја месеца 2006. године за викарног епископа моравичког. Хиротонисан је у Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду 23. јула 2006. године од стране патријарха српског Павла уз саслужење митрополита црногорско-приморског Амфилохија, митрополита дабробосанског Николаја, архиепископа верејског Евгенија (Руска православна црква) и још 16 архијереја и мноштва свештеника Српске и Руске православне цркве.
Епископ Антоније је 24. марта 2008. године у Москви пред Међународним академијским акредитационим и атестационим комитетом (МАААК) одбранио научни степен доктора теологије уз сва права, привилегије и почасти, за научну дисертацију на тему „Богослужења у дохалкидонским црквама“.
У јулу 2018. изабран је за декана Факултета религијског образовања Московског православног института Светог Јована Богослова.
Аутор је чланака и радова објављених у руском издању Православне енциклопедије, као и у раду Поклоничке агенције Пут вере и Издавачке установе Подворја Српске Православне Цркве у Москви.
Преминуо је у Москви, 11. марта 2024. године у 53. години живота, после дуге и тешке болести.[Сахрањен је у порти Храма Светих апостола Петра и Павла у Москви. Патријарх српски Порфирије и патријарх московски и све Русије Кирил служили су свету литургију и парастос.
извор: КЦ ИНС/РТВИС
