Национални дан борбе против пушења – 31. јануар
Епидемија пушења једна је од највећих пријетњи јавном здрављу с којом се свијет икада суочио, одговорна за преко седам милиона смртних случајева годишње, укључујући 1,6 милиона непушача који су изложени пасивном пушењу. Око 80% од 1,3 милијарде корисника духана у свијету живи у земљама с ниским и средњим приходима. Употреба духана доприноси сиромаштву преусмјеравањем потрошње домаћинства с основних потреба попут хране и смјештаја на духан. Овакво потрошачко понашање тешко је обуздати јер духан изазива велику зависност.
Пасивно пушење (изложеност дуванском диму) има сличне ефекте, укључујући већи ризик од респираторних проблема (нпр. погоршања астме и бронхитиса код дјеце) и повећаног ризика од срчаних болести, одређених облика рака чак и код непушача. Непушачи удишу 80% присутног дима који улази преко плућа, коже, слузокоже уста, ока и на тај начин постају жртве себичности пушача.
На Национални дан без дуванског дима – 31. јануар, истичемо да је досљедна примјена закона кључан корак ка здравијем окружењу и одговорнијем односу према јавном здрављу. Глобална здравствена стратегија и препоруке од Свјетске здравствене организације подржавају потпуне забране пушења у јавним затвореним просторима као ефикасну мјеру смањења здравствених ризика.
Пасивно пушење представља значајан здравствени ризик, јер садржи исти скуп штетних супстанци (издахнути ваздух пушача и загађене површине) као и активно пушење, повећава ризик од срчаних и плућних болести чак и код оних који сами не пуше, посебно је опасно за запослене у окружењима без забране пушења (кафићи, барови). Због концентрације дуванског дима у затвореном простору, изложеност је често већа него на отвореном па се ризици повећавају пропорционално трајању и интензитету изложености.
