Европска недеља превенције рака грлића материце обиљежава се у јануару сваке године, почев од 2007. године на иницијативу Европске асоцијације за борбу против рака грлића материце (Еуропеан Цервицал Цанцер Association – ECCA). Ове године обиљежава се у периоду од 19. до 25. јануара. Циљ обиљежавања је подизање свијести о значају превенције рака грлића материце, важности ХПВ вакцинације, редовних гинеколошких прегледа и раног откривања болести.
Глобално, рак грлића материце је по учесталости четврти најчешћи рак међу женама, са процијењених 660.000 нових случајева и око 350.000 смртних исхода у 2022. години.
Највише стопе оболијевања и смртности забиљежене су у земљама са ниским и средњим приходима, што одражава велике неједнакости узроковане ограниченим приступом ХПВ вакцинацији, скринингу и лијечењу, као и социјалним и економским факторима.
У Републици Српској, према подацима Регистра за малигне неоплазме 144 жене годишње оболе од карцинома грлића материце са стопом инциденце од 18,0/100.000 жена, уз 48 смртних случајева годишње са стопом морталитета од 4,5/100.000. Рак грлића материце чини 5,3% свих нових случајева рака код жена годишње у Републици Српској.
Рак грлића материце у великој мјери се може спријечити ХПВ вакцинацијом и редовним скринингом, а може се и излијечити ако се открије у раној фази и благовремено лијечи.
Готово сви случајеви рака грлића материце узроковани су перзистентном инфекцијом онкогеним типовима хуманог папилома вируса (ХПВ). Инфекција хуманим папилома вирусом је честа полно преносива инфекција која може захватити кожу, гениталну регију, аналну регију и грло. Скоро све сексуално активне особе биће инфициране у неком тренутку, најчешће без симптома. У већини случајева имуни систем природно елиминише вирус, међутим, дуготрајна инфекција одређеним канцерогеним типовима ХПВ-а може довести до појаве абнормалних ћелија које се могу развити у карцином.
Перзистентна ХПВ инфекција грлића материце може довести до преканцерозних лезија, које ако се не лијече узрокују око 95% случајева рака грлића материце. Обично је потребно 15–20 година да се абнормалне ћелије развију у карцином. Код жена са ослабљеним имунитетом, као што су жене са нелијеченим ХИВ-ом, овај процес може трајати 5–10 година. Фактори који повећавају ризик укључују: тип ХПВ-а, имуни статус, присуство других полно преносивих инфекција, број порођаја, рану трудноћу, употребу хормонске контрацепције и пушење.
Свјетска здравствена организација препоручује свеобухватни приступ овој болести: вакцинацију против хуманог папилома вируса (ХПВ), скрининг односно рано откривање и лијечење свих форми премалигних и малигних промјена.
Иако спрјечава преко 80% дуготрајних инфекција хуманим папилома вирусом, вакцинација не елиминише у потпуности ризик од инфекције, због чега је потребно спроводити редовне гинеколошке прегледе (једном годишње код жена у репродуктивном периоду) који укључују брис грлића материце (Папа тест) којим се могу открити премалигне и малигне промјене на грлићу материце у раној фази. Поред Папа теста, у раном откривању рака грлића материце може се користити и ХПВ тест којим се утврђује присуство генетског материјала ХПВ-а. Ови прегледи омогућавају откривање промјена у раној, предклиничкој фази, када је лијечење најуспјешније. Поред вакцинације и редовних гинеколошких прегледа неопходно је и савјетовање младих о начинима кориштења контрацепције и превенције ризика за настанак полно преносивих инфекција.
Имајући у виду да је главно фактор ризика за настанак карцинома грлића материце дуготрајна инфекција одређеним типовима ХПВ-а, сматра се да је најефикаснија мјера примарне превенције против ове болести правовремена имунизација против хуманог папилома вируса.
У Републици Српској вакцинација против ХПВ-а уведена је 2023. године и бесплатна је за све дјевојчице и дјечаке узраста од девет до пуних 18 година.
Припремила: др Слађана Врањеш, специјалиста социјалне медицине са организацијом и економиком здравствене заштите.
извор: Институт за јавно здравство РС
