Тржиште аутомобила: БиХ и даље европски ауто-отпад

За десет мјесеци ове године увезено је 5.289 половних аутомобила више него у истом периоду прошле године.

На бх. путеве стигло је 469 нових возила више у односу на годину раније, што, како кажу наши саговорници, говори да је БиХ и даље европски ауто-отпад.

У Управи за индиректно опорезивање (УИО) БиХ рекли су да је вриједност увезених аутомобила до краја јула износила 1.198.869.905 КМ са укљученим дажбинама.

До краја октобра ове године увезена су  80.033 аутомобила, док их је у истом периоду прошле године увезено 74.275.

„За десет мјесеци ове године увезено је 71.909 половних аутомобила и 8.124 нова, док је у истом периоду лани увезено 66.620 половних и 7.665 нових аутомобила“, истакли су у Управи.

Према подацима којима располаже УИО БиХ, вриједност и број увезених аутомобила варирали су из године у годину, па је тако највише аутомобила увезено током прошле године – 89.207, а најмање 2020. године – 40.963.

Колико је увезено електричних возила?

Наиме, према подацима  од почетка јануара до краја октобра увезено је укупно 161 електрично возила укупне вриједности од 9.049.449 КМ са урачунатим дажбинама.

Док су  прошле године у истом периоду увезена 194 електрична возила, вриједности од 10.669.513″, казали су из УИО БиХ

Најскупљи увезени ауто

Како додају из Управе за индиректно опорезивање БиХ, за десет мјесеци ове године  најскупљи увезени ауто био Porsche 911 ГТ3 РС, који је власника коштао укупно 511.118 КМ рачунајући и дажбине.

Игор Гаваран, економски стручњак, каже за „Независне новине“ да омјер нових и половних аутомобила говори да је БиХ и даље европски ауто-отпад.

„Код нас завршавају технолошки и еколошки заостала возила великих километража и која су често ближа рециклажи него новим возилима напредних технологија каква преузимају примат у развијенијим економијама“, казао  је Гавран.

Додаје да је тужно да ове године БиХ нема ни подстицаје за куповину електричних и плуг-ин хибридних возила, какве су имали раније у Федерацији БиХ.

„А да не спомињем евентуалне системске потицаје превозницима за обнову возног парка. Једина корисна мјера коју имамо, али она истиче крајем године, јесте укидање царине на електрична и смањење царине на хибридна возила, али очито је недовољна да направи разлику“, појаснио  је Гавран.

Истиче да све штетно и за природу и здравље, повећава ризик за све учеснике у саобраћају, а и економски је негативно, јер су старија возила мање ефикасна и скупља за одржавање због истека гаранције и чешћих кварова.

Екстремно високе цијене

Коментарушући податке да је у неко у БиХ платио аутомобили у вриједности већој од 511.00 марака,  Гавран каже  да је  ријеч о изузецима екстремно високих цијена, они се односе или на ријетке екстремно богате појединце или на бесрамно расипне власти.

„Док је понеки приватни власник можда и поштено зарадио новац за такво возило, у БиХ то често није случај,  ничим се не може оправдати када се у врху листе најскупљих увезених возила налазе она намијењена властима у којима се возе буџетски паразити који ни своју плату никада нису оправдали“, категоричан је Гавран.

Бошко Боројевић, секретар Удружења прераде метала, електроиндустрије и енергетике у Привредној комори Републике Српске, казао је раније за  „Независне новине“ на питање о повећаном броју увезених половних возила у односу на исти период прошле године, да се, усљед застарјелости возила, али и слабије куповне моћи, грађани често окрећу куповини половних аутомобила.

„Главни разлог повећаног увоза половних возила је управо еуро 5 норма за увоз половних путничких возила, која је већ дужи период на снази, па се увиђа да се може сваке године увести старије половно возило с том еуро 5 нормом. Разумљиво је онда да је број половних возила све већи, а просјечна старост возила у Републици Српској је негд‌је око 16 година“, казао је Боројевић.

извор и фото: Независне, аутор: Дајана Вујатовић