У Требињу изведена дуодрама “Човјек висине”

У оквиру манифестације Дани Светог Василија Острошког и Тврдошког коју у част великог светитеља организују Епархија захумско – херцеговачка и приморска, Град Требиње и Културни центар Требиње, у позоришту Културног центра Требиње, вечерас је изведена дуодрама “Човјек висине” – извјештава Радио Требиње.

Драмски комад “Човјек висине” рађен је по тексту Ане Ђорђевић. Режију потписује Јана Маричић. Улоге тумаче Небојша Миловановић и Бојан Жировић.

Представа „Човјек висине“, у којој је предочен фиктивни сусрет митрополита Митрофана Бана и сликара Уроша Предића, божијег чувара аманета и либералног мислиоца, у којем њих двојица полемишу о идеји подизања Мештровићевог маузолеја на Ловћену, при чему се Митрофан супротставља тој иницијативи, а Предић је предлаже и заступа. Предић на Маузолеј гледа као на високо-естетско умјетничко дјело, док Митрофан Бан сматра да треба обновити завјетну Капелу Петра Другог Петровића Његоша.

Радња је смјештена у Цетињски манастир 1920. године, неколико мјесеци прије митрополитове смрти, а једним дијелом заснива се на аутобиографској књизи објављеној под називом „Животопис или Успомене из живота Митрофана Бана”.

Глумац Небојша Миловановић, који тумачи лик митрополита, каже да овај комад и те како кореспондира с нашим временом иако је радња смјештена на Цетиње 1920. године. Миловановић истиче да је Митрофан Бан, који је тада столовао на Цетињу као митрополит, бранио Његошев завјет, да се сагради скромна православна капела у духу његовог владичанства, монаштва и његовог живота док је краљ Александар желио, преко Уроша Предића, сликара из Баната, да по Мештровићевим нацртима направи маузолеј, какав је, пола вијека касније, и направљен.

„У суштини, супротстављене су идеје стварања сасвим новог народа, који се не ослања на старо. Негира се нешто што је традиционално и заветно и што је одржало народ, захтевајући да се направи нешто сасвим ново што ће, у ствари, направити једну мешавину свега непознатог – не замерати се ником, да би то био пут у светлију будућност. То су те југословенске идеје које су се тада рађале. Митрополит је бранио идеју нечега што је традиционално, поштујући Његошев завет и веру која нас је одржала, а притом дубоко разумевајући све те идеје које се тада нуде. Изговара реченице које су, по мени, можда и најважније које се чују у представи – да нико не сме да се одрекне себе зарад једнакости и да људи, иако су равноправни, нису исти. Нико не треба да се одрекне своје различитости због равноправности“, навео је Миловановић.

Он додаје да није био много упознат са ликом Митрофана Бана док није добио позив да ради на овој представи. Трудио се, како каже, да се упозна преко литературе те од релевантних људи који се баве историографијом и који су на простору гдје је митрополит живио и столовао:

„Он је био велика историјска личност, велики јунак, широк човјек, изван свог времена, велики дипломата, али и један велики мученик. Није хтео да се олако сврста ни на једну страну иако би му то донело олакшање и смањило његов мученички крст. Прихватао је и истицао, није негирао оно што је добро код друге, противничке стране што је јако значајно и за данашњи дан и тренутак у ком живимо сви на овим просторима. Мислим да је то људска ширина и величина и само тако можемо ићи напред. То је оно што сам ја научио из овог лика, тумачећи га“.

Представа је изведена премијерно 2022.године, на фестивалу “Ћирилица“ у Будви, са благословом Митрополита Јоаникија и потом у великом броју градова.

Награђена је на позоришном фестивалу у Вршцу.

Извор: Радио Требиње, Фото: П.М.