У знак сјећања на дан када су радници у Чикагу штрајком и протестима почели да се боре за осмочасовно радно време, обиљежава се Међународни празник рада – Први мај. У Србији и региону традиционално се у зору излази на првомајски уранак у природу, а синдикати организују протесте. Широм света организују се и параде. Међународни празник рада је државни празник, а нерадни су 1. и 2. мај.
Празник рада обиљежава се 1. маја, на дан када су радници у Чикагу 1886. штрајком и протестима почели да се боре за осмочасовно радно време. Трећег маја дошло је до сукоба радника који су били чланови синдиката са штрајкбрехерима. У сукобе се умјешала полиција, а четири припадника синдиката су убијена.
Други конгрес Радничке интернационале је одлучио да се од 1890. године, 1. маја широм света одржавају манифестације, демонстрације и штрајкови, као један од видова класне борбе, што је до краја 19. и почетком 20. вијека добило масовне размјере.
У многим европским земљама и америчким градовима 1890. године радници су изашли на улице тражећи, као и у Чикагу, осмочасовно радно време. У Њемачкој је дошло и до нереда када се у протесте умјешала полиција, а у многим градовима демонстрације су одржане упркос пријетњама власти да ће полиција растјерати учеснике.
У Службеном листу Демократске Федеративне Југославије 24. априла 1945. године објављена је Уредба о проглашењу Првог маја државним празником, коју је потписао Јосип Броз Тито:
„Први мај проглашава се државним празником. У државним надлештвима, државним и приватним установама и предузећима тога дана неће се радити. Првог маја све радње морају бити затворене.“
Обележавање празника у Србији је почело раније – 1893. године. Тада су се у осам часова радници окупили у „Радничкој касини“ у Македонској улици, носећи црвене траке на којима је писало „Пролетери свих земаља, уједините се!“
Тек после Другог свјетског рата, Празник рада је озваничен и прешао комплетан пут од забране до обавезе.
У Србији и региону временом је постао обичај да се тог дана у зору излази на првомајски уранак.
У Босни и Херцеговини Први мај као Празник рада је први пут обиљежен 1907. године, али су већ у мају 1906. године одржани протести и обустава рада.
Овај дан у бројним државама свијета и даље представља главни мотив бројним радничким синдикатима да на улицама градова изразе незадовољство политиком која не доприноси побољшању статуса радника.
Данас се овај дан веже већином за додатне слободне дане, но бројни радници у нашој земљи ипак ће Први мај провести радно.
С друге стране, неки ће уживати у нерадним данима који су у Босни и Херцеговини проглашени за први и други мај.
На цијелом Балкану је прослава Првог маја резервисана за добру храну, роштиљ и дружење.
