Годишња награда Удружења књижевника РС роману „Мартин удио“ Сање Савић Милосављевић

Жири Годишње награде Удружења књижевника Републике Српске у саставу: доц. др Андреја Марић, предсједник, Жељка Аврић и Аћим Тодоровић, чланови, након свестраног и темељитог оцјењивања 22 књиге приспјеле на конкурс, објављене у 2024. години, и након утврђивања ужег избора од седам књига, те најужег избора од три књиге, 10. априла 2024. године једногласно је донио

О Д Л У К У

да се Годишња награда Удружења књижевника Републике Српске за 2024. годину додијели роману Мартин удио Сање Савић Милосављевић.

Образложење Годишње награде Удружења књижевника Републике Српске за 2024. годину

Сања Савић Милосављевић, Мартин удио, Бедем књиге, Београд, 2024.

            Роман Мартин удио Сање Савић Милосављевић пажљиво одабраним насловом отвара се као модерно романескно штиво које снажно кореспондира са књижевном, културолошком и историјском баштином. Иако се ауторка бави врло разнородним темама, она их вјешто уплиће у цјеловиту причу трипартитне структуре, донесену у три гласа различите генерацијске припадности, два женска и један мушки, водећи рачуна да сваки од наративних токова буде одмјерен и саображен оном који му претходи или који ће услиједити. Спретном руком и рукописом афирмисаног драматурга Сања Савић Милосављевић гради драматичан сиже, у којем централна прича расте не у ширину (када само кваса и прелива се, а радња се не помјера), него у висину (чиме се приближава истини), онако како је о томе аутопоетички промишљала у самом роману. Стога, ненаметљиво али зналачки, овај роман проговара и о увијек изазовној и интригантној теми стварања и његовог смисла.

            У доминантном наративном току, унутрашњим гласом младе, интровертне стрип-умјетнице Иване промишљају се питања примијењености, мотивације, одговорности и слободе у стваралачком и креативном послу, али се покреће и идентитетско трагање за властитим животом кроз осмишљавање приче која ће бити окосница њеног новог стрипа. Непосредно након симболичног сна са црвеном лисицом, у роман се уводи и исповијест насловне јунакиње, старије жене, избјеглице из Хрватске, која је налик на новозавјетну Марту („Распремаш што ти дани нанесу. Па ако те у једном дану здипе двије највеће несреће, а ти полако. Распремаш свој удио.“). Марта је шнајдерица, али она вјешто кроји и причу о свом животу, дијалекатски маркирану и премрежену бројним народним умотворинама које је усвајала од свих уз које је стасавала и који су је обликовали. Трећи глас, шоферски, са низом духовитих реплика које неминовно израстају из пређених километара на точковима аутобуса, уским и вијугавим путевима махом источне Босне, своју причу гради као једну врсту терапеутске исповијести о трагичном и промашеном животу те дубоком неразумијевању са ближњима.

            Жижак у паркету, стварајући звук који личи на штепање машине, а истовремено и симболизујући чедо у утроби које се врпољи као жижак, биће мотив који суптилно повезује два женска гласа овог романа. У женском роду он постаје и жишка, симбол оног неопходног стваралачког пламена, јер „ово је прича-комета“. Она остварује свој смисао испуњењем једне од завршних порука из романа, „да приче, ако не повежу барем два човјека не значе ништа“. У овом роману, сплетом врло комплексних породичних и других међуљудских односа, а нарочито судбинским преплитањем три наративна гласа, повезаност се превасходно остварује на синхроној равни његовог сижеа. Али изнимно је важна и она дијахрона, вертикална повезаност различитих ликова, њихових ближих и даљих сродника, и неријетко трагичних животних судбина, захваљујући којој је ово роман и о свеколиком страдању српског народа у Хрватској и Босни и Херцеговини од Другог свјетског рата до данас. Мартин удио Сање Савић Милосављевић је садржајно и емотивно густо ткан роман, који носи сугестивну поруку о неопходности животног и стваралачког витализма, али и о снази љубави, доброте и самилости.

Бања Лука, 10. 4. 2025. године

За жири,

Андреја Марић, предсједник