У Грабовици 22. марта нови велики протесни скуп против изградње мини хидроцентрале на Дубокој

Коалиција за заштиту ријеке Дубоке упозорила је данас да је 15. фебруара најављен почетак градње мале хидроцентрале на истоименој ријеци у которварошком селу Грабовица, а чему се мјештани жестоко противе. Због тога ће 22. марта, на Свјетски дан вода, у Грабовици бити организован велики протесни скуп на ком се очекује присуство више стотина мјештана, али и еколошких активиста из цијелог региона. Скуп почиње симболично у 11:55 часова на локацији Окретаљка.

”Прије тачно годину дана у Грабовици смо организовали протесте против најављене издрадње мале хидроцентрале на Дубокој и јасно поручили да ћемо, ако институције закажу, својим тијелима бранити ријеку од девастације. Планирамо да ускоро у Грабовици направимо нови протесни скуп, а потом ћемо се упутити пред зграду Владе Републике Српске у Бањалуци  и ту наставити протесте”, изјавио је Томо Дубочанин, предсједник Коалиције за заштиту ријеке Дубоке.

Он је истакао да је најављена изградња мале хидро-електране мобилисала не само мјештане Дубоке, него комплетно становништво општине Котор Варош.

’’Људи не могу са схвате да се да се бисер некатнуте природе, који је туристички драгуљ Републике Српске и огромна развојна шанса општине Котор Варош, може на овакав начин третирати и да интерес инвеститора може бити испред интереса мјештана и комплетне локалне заједнице’’, рекао је Дубочанин.

Он је потврдио да су долазак на протесни скуп, осим грађана општине Котор Варош, најавили представници бројних удружења која окупљају екологе, ловце, риболовце, планинаре и љубитеље природе из свих дијелова Републике Српске и БиХ.

’’Организован долазак на протесте најавили и мјештани Дубоке и Грабовице који живе Бањалуци, Лакташима, Челинцу, као и из Србије и земаља Западне Европе’’,  истакао је Дубочанин.

Према његовим ријечима, мјештани су информисани да је которварошка шумарија добила налог да изврши дознаку и просјецање трасе за постављање цјевовода.

”То би значило почетак краја ријеке Дубоке, као и комплекса водопада Скакавац, који свакодневно походе бројни туристи из Српске, БиХ и региона и који је један од туристичких драгуља которварошког краја. Намјера инвеститора је јасна, а ми ћемо ускоро јавности саопштити и политичку позадину овог пројекта и јавно презентовати имена из политичког миљеа Српска која стоје иза пројекта уништења ријеке Дубоке”, рекао је Дубочанин. 

Он је подсјетио да су и представници Центра за животну средину обишли  локацију на којој је планирана градња и увиђели да се грађевинским радовима, који се спремају у наредном периоду, може проузроковати девастација ријеке, њеног корита, околне шуме и самог насеља у којем је становништво против изградње електране.

”Кањон ријеке Дубока са водопадом Скакавац има све услове да буде заштићено подручје како је и предвиђено измјенама и допунама Просторног плана Републике Српске до 2025. године. Траса цјевовода је сулудо планирана кроз оближњу шуму, што је такође јединствен случај када је градња ових објеката у питању. Ово идилично мјесто би засигурно претрпјело огромну девастацију ако би се електрана саградила”, упозорава Дубочанин. 

Он је истакао да су људи који су се окупили у Коалицији покренули бројне правне процесе да се документација која је издата инвеститору за градњу мини централе поништи.

“Дубоку, овакву каква је сада, упамтили су наши очеви, д‌једови, прад‌једови. Ни њих нећемо издати”, рекао је Дубочанин. 

Он је потврдио је да ће бити затражена одговорност свих који су учествовали у креирању бројних неправилности које су пратиле процес издавања неопходних докумената за градњу мале хидро-електране.

”Сви они који су у незаконитим радњама учествовали и сви они који су се упустили у незаконите радње сада страхују. А и требају страховати”, поручио је Дубочанин.

Ријека Дубока је позната по водопаду Скакавац, који би изградњом мале хидроелектране био угрожен. Како истиче Петар Тривуновић из планинарског друштва “Механизам”, проблем је што мјештане нико није питао прије издавања дозвола за градњу.

“Зашто да све ово продамо за интерес једног појединца који жели да се богати? И да нам уништи ово све? Има ли логике да сваки дан ничу хидроелектране, а ми плаћамо све више и више струју? Не дамо воду у цијеви! То је нешто најгоре што се може урадити. Нама неколико хиљада туриста долази сваке године”, подсјећа Тривуновић.

У борбу против мале хидроелектране укључио се и Центар за животну средину, а представник те организцаије Владимир Топић истиче да се овд‌је ради о великој штети по природу и људе, а све у корист појединца.

“Мале хидроелектране нису ни демократске ни еколошке. Уништавају животну средину, стављају нам ријеке у цијеви, богате се појединци, а народ и данас нема струју у својим кућама. Ми даље немамо уредбу о еколошки прихватљивом протоку, која ће нам рећи колико воде мора остати у кориту, а колико да иде у цијеви. Деведесетпет одсто би требало да остане у кориту, а пет одсто да иде у цијеви. Ми данас имамо ситуацију да је то супротно. У љетним мјесецима је корито потпуно празно, што значи да 100 одсто воде оде у цијеви. Ријеке су на на тај начин заробљене. Наша корита су празна, уништавају се путеви, уништавају се шуме, живи свијет у води и око води се уништава”, упозорава он.

Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске саопштило је да је  иницијатива за проглашење заштићеног подручја Дубоке оправдана.

Према важећем просторно-планском документу и измјенама и допунама Просторног плана Републике Српске до 2025. године, подручје Српске Дубоке је планирано за заштиту у категорији споменик природе.

”По основу теренског обиласка, обавјештавамо вас да се ради о подручју изразитих природних вриједности смјештених у кањонском дијелу ријеке Дубоке”, саопштено је из Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске”.

У наредном периоду, како је наведено, потребно је извршити мултидисциплинарна истраживања подручја Дубоке, како би се израдила Студија заштите овог подручја.

Истакнуто је да ће Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске пружити пуну подршку у реализацији планираних активности, координисати цијели процес и по обављеним истраживањима израдити документ Студија заштите Дубоке – стоји у саопштењу које је медијима уз фотографију из наслова доставила активисткиња Наташа Ковачевић.

извор и фото: Наташа Ковачевић