Предавање академика Ранка Поповића у Кући Милановића

 Предавање на тему „Овогодишње обљетнице српске књижевности“ академика Ранка Поповића биће одржано 2. октобра са почетком у 18 часова у Кући Милановића.

„И ове 2024. године има читав низ књижевних обљетница, округлих или не, од којих се бар појединих ваља подсјетити и тим подсјећањем указати на важна стваралачка имена уз која су везана нека битна, и данас актуелна, питања. Прва чињеница у том јубиларном низу не односи се ни на једну личност, већ најстарији, и то у свјетским оквирима, и данас живи књижевни часопис. Ријеч је о ‘Летопису Матице српске’ и двјестогодишњици његовог оснивања. Тај дуговјечни вјесник српске културе, покренут 1824. године у Новом Саду под именом ‘Serbski летопис’, претходио је оснивању Матице српске у Пешти 1826, а на неки начин и директно условио то оснивање“, истиче Поповић.

Он ће присутнима осим о „Летопису Матице српске“ говорити и о 200. годишњици рођења Бранка Радичевића.

„Са ненавршених двадесет девет година живота, Бранко није ни могао да створи обиман опус, али је његово пјесничко д‌јело књижевноисторијски изузетно значајно. Уз двјестогодишњицу Бранковог рођења треба још једном утврдити капитално важну чињеницу да је он први модерни пјесник који је српску лирику изнутра озвучио, дао јој прикладна мелодијска крила, угледајући се на усмено лирско пјесништво. Најбољи Бранко, онај из ‘Ђачког растанка’, представља велику матуру српске умјетничке лирике, њен нагли и силни узлет након дугих година муклог и глувог стиховања наших класициста и осталих предромантичара“, рекао је Поповић о Радичевићу.

Уз поменуте двије годишњице, незаобилазна је и 160. годишњица смрти Вука Стефановића Караџића, али и 240. годишњица рођења једног од Вукових претеча Луке Милованова Георгијевића, а Поповић ће свакако говорити о нераскидивим везама свих поменутих личности.

Поред свега тога, академик ће се осврнути и на стоту годишњицу смрти Алексе Шантића, али и на његовог исписника и пријатеља Јована Дучића.

„Узме ли се 1874. као година Дучићевог рођења (мада је вјероватније да је то 1871), онда би то значило да је он шест година био млађи од Алексе и да му ове 2024. пада стотину педесета обљетница. Он је и данас корифеј српске пјесничке модерне, као што је то био за живота, и писац који је досегао врхове, не само у поезији, већ и у медитативно-лирској, путописној, те есејистичкој прози. Мијењала су се вриједносна мјерила у погледу Дучићеве лирике и данас нам се, рецимо, његова позна религиозна лирика чини надмоћнијом од свега што је стварао у парнасосимболистичком кључу, али то ништа не мијења на ствари кад је у питању Дучићева несумњива књижевна величина“, рекао је Поповић, чије предавање неће проћи без помена Бранислава Нушића, од чијег се рођења навршава 160 година.

У широком замаху Поповићевих тема, поред Бранка Радичевића и његовог великог јубилеја, биће помена и о друга два велика Бранка српске књижевности.

„Један Бранко призива другог, а овај други трећег – јер три су велика Бранка српске књижевност – тако да уз те призиве хронолошки поредак јубилараца постаје небитан. Задуго се знало ко је велики Бранко, коме презиме и није било потребно, а кад су се у пуној величини објавили Ћопић, а потом и Миљковић, презимена су постала неопходна. Бранка Ћопића (1915-1984) се сјећамо уз четрдесету годишњицу од трагичне, до њега непознате књижевне смрти, а Бранка Миљковића (1934-1961) уз деведесету годишњицу рођења, с неизбјежном мишљу и на његову трагичну смрт, која је до дан данас остала предмет сумњи и разноликих нагађања“, наводи Ранко Поповић напомињући да се у текућој години обиљежава и деведесета годишњица рођења пјесника Вите Николића.

Подсјећамо, академик Ранко Поповић угледно је име српске књижевне критике и професор српске књижевности 20. вијека на Одсјеку за српски језик и књижевност Филолошког факултета у Бањалуци.

извор: Независне