Марјановић: И ове године СФФ ће публици представити најбоље из свјетске кинематографије
Свјетском премијером новог филма босанскохерцеговачког редитеља Даниса Тановића „Након љета“ бит ће отворен овогодишњи јубиларни 30. Сарајево Филм Фестивал (СФФ), највећа регионална филмска смотра која ће трајати од 16. до 23. аугуста. Директор Јован Марјановић у разговору за Анадолију истиче како СФФ наставља да расте у свом квалитету и фокусу на филмску умјетност, да ће фестивал у свом 30. издању на том плану поново ићи степеницу више те како вјерује да ће и ове године сарајевској публици представити најбоља остварења из свјетске кинематографије.
У јеку финалних припрема за овогодишњи фестивал од којег нас дијеле двије седмице, директор Марјановић подсјећа како је Сарајево Филм Фестивал засигурно највећи филмски фестивал у овом дијелу Европе те како се самим тиме на његовој реализацији ради цијелу годину. Припреме, како каже, почиње одмах по заврштку претходног.
„Наши селектори, програмери су прегледали велики број пријављених филмова и оних који нису били пријављени већ су изашли на фестивалима прије нас. Вјерујемо да ћемо бити у прилици да представимо оно најбоље од свјетске кинематографије у овој години нашој публици у Сарајеву и да дамо посебан фокус на регионалну кинематографију, кинематографију земаља југоисточне Европе, Украјине, Јужног Кавказа, као и кинематографију Турске“, каже Марјановић.
У утрци за награде Срце Сарајева 57 филмова
Већ је објављен такмичарски програм за овогодишњи фестивал, а у четири селекције такмичарског програма за награде Срце Сарајева ове године такмичит ће се 57 филмова. На Фестивалу ће бити приказано више од 250 остварења. Осим у Сарајеву, пројекције ће бити организиране и у Тузли и Мостару.
„Вјерујемо да је то селекција која, поред што показује исцрпан преглед најквалитетнијих филмова снимљених у овом дијелу свијета, даје једну слику која се не може видјети нигдје другдје. Ово је дефинитивно фестивал на којем можете видјети највише филмова из овог дијела свијета који је, без обзира на све, ипак на једној периферији у односу на културне центре, поготово оне западне. То даје моћ и мјесто на којем све те кинематографије имају једно исходиште и зато мислимо да је овогодишњи програм посебно битан. Ту су и занимљиви гости и све оно што ствара фестивалску атмосферу у Сарајеву“, каже Марјановић.
Како је Сарајево Филм Фестивал без икакве сумње израстао у истински бренд, с разлогом се из године у годину очекује више. Ове године прославља се и важан јубилеј (30 година постојања). На питање осјећају ли организатори СФФ-а због тога одређену дозу додатног притиска, Марјановић одговара потврдно, напомињући како то ипак не би назвао притиском, већ одговорношћу.
„Фестивал сваке године расте, ако не величином, онда квалитетом. Квалитетом програма, квалитетом гостију које доводимо, квалитетом организације, али оно што је за нас најбитније је заиста квалитетом фокусирања на филмску умјетност, стављања онога што је филмска умјетност у жижу јавности. Мислим да је то оно што фестивал заиста из године у годину успијева да направи. Вјерујем да ће и у свом 30. издању исти тако ићи једну степеницу више“, истиче Марјановић.
Међу до сада најављеним значајним гостима овогодишњег издања фестивала је Александер Пејн, амерички редитељ и сценариста којем ће бити додијељено Почасно Срце Сарајева у знак признања за његов изузетан допринос филмској умјетности. Такођер, као признање за изузетан допринос филмској индустрији и изванредан глумачки, сценаристички и редитељски талент џон Туртуро ће на 30. Сарајево Филм Фестивалу добити Почасно Срце Сарајева.
СФФ ће такођер одати почаст и палестинском редитељу Елији Сулеиману у знак признања за његов изузетан допринос филмској умјетности. Вишеструко награђиваном аутору бит ће уручено признање Почасно Срце Сарајева, док ће у склопу програма „Посвећено“ бити приказана ретроспектива његових изабраних филмова.
Фестивал као мјесто промишљања данашњице
Осврнувши се на признање Сулеиману, Марјановић истиче како је значајно зато што доприноси идеји да је фестивал мјесто промишљања данашњице и у контексту онога што се дешава у Палестини, Израелу, генерално регији Блиског истока.
„Филмови Елије Сулеимана нису о актуелним збивањима у сукобу, то дефинитивно није његов приступ, али сигуран сам да доприносе дубљем разумијевању и сагледавању шире слике и генезе сукоба и онога како утјече на људске животе индивидуалне, тако и колективне у смислу народа. И генерално мислим да је битно да фестивал буде мјесто дубљег промишљања актуелних догађаја“, каже Марјановић.
Марјановић истиче како су такмичарски програм фокусирани на регију и неминовно осликавају оно што се дешава у нашој регији с укључивањем Украјине у земље на које се Сарајево Филм Фестивал фокусира. Подсјећа како СФФ има своје устаљене програме „Посвећено“ и „Суочавање с прошлошћу“.
„И тај европски сукоб је на неки начин, мислим на промишљање тог сукоба, интегрални дио програма овогодишњег Сарајево Филм Фестивала. Тако да мало прије сам говорио о периферији. Нажалост, та периферија је често у центру збивања. Најчешће је по неким трагичним и лошим догађајима и имамо привилегију да своје искуство из Сарајева због свега што се дешавало овдје 90-их година, због опсаде и рата, због начина на који је настао Сарајево Филм Фестивал управо у тим условима, пренесемо даље у домену којим се ми бавимо, а то је филмски фестивал. Вјерујем да култура као вектор за преношење управо оваквих идеја и искустава доприноси томе у једном значајном износу“, наводи Марјановић.
Релевантан концепт
Оно што је посебно значајно нагласити јесте да је Сарајево Филм Фестивал пуно више од мјеста пројекције самих филмова. људи који раде на организацији ове смотре филма преданим радом учинили су га мјестом сусрета филмских професионалаца из свих дијелова свијета, мјестом дијалога, а уједно и великом приликом за младе филмске ауторе, оне који тек улазе у филмску умјетност.
„Покушавамо да у свакој фази развоја њихове каријере фестивал има програм који може да акцелира и помогне реализацију будућих пројеката, зато што је управо то концепт, основни концепт Сарајевског Филм Фестивала. Дакле, пружити нашој публици најбоље од свјетског филма, а филмским ауторима у нашој регији, продуцентима, омогућити да што боље и што лакше дођу до својих пројеката“, каже Марјановић.
Сарајево Филм Фестивал покренут је током опсаде Сарајева као израз и вид отпора и са жељом да се помогне обнова цивилног друштва и тако одржи космополитски дух града. Директора Марјановића, који је дио фестивала дуже од 20 година, замолили смо да повуче паралелу између фестивала који је настао у опкољеном Сарајеву и оног данашњег истинског босанскохерцеговачког културног бренда.
„Оно што је добро је да је Сарајево Филм Фестивал, како у тим првим данима, када је то била сјајна вијест у најцрњим временима, дешава се фестивал у опкољеном граду и да је могуће направити један такав вид отпора, и данас ако повучемо ту паралелу видимо да је Сарајево Филм Фестивал и данас једна сјајна вијест из доста тмурне свакодневнице. Тако да, нажалост, ту паралелу и даље можемо да повлачимо. С друге стране, наравно услови су далеко другачији, фестивал је имао прилику да се развије и заиста из само те сјајне вијести постане озбиљан филмски фестивал. А оно што је разлог за то што је концепт остао и даље релевантан. Дакле, све док је фестивал релевантан својој публици, док је релевантан онима који филмове праве, фестивал ће бити жив и на неки начин се прилагођавати потребама своје публике и оних који филмове праве, али некада и диктирати куда то филмска умјетност може и треба да се развија и које је њено мјесто у друштву. И управо је то начин како ће фестивал остати релевантан у будућности. Дакле, он ће остати платформа за развој кинематографије не само у БиХ и Сарајеву, већ у цијелу регији“, поручује Марјановић.
Фестивал је важан стуб кинематографије
У вези с недавним саопћењем Удружења редитељица и редитеља Босне и Херцеговине у којем је истакнуто како се бх. кинематографија налази у најтежем положају у посљедњих 20 година, Марјановића смо питали колико је из перспективе Сарајево Филм Фестивала, који је већ потврђени босанскохерцеговачки бренд, важно да иза себе има колико толико снажну кинематографијом, на што одговара:
„И ове године ћете видјети да ће јако пуно, укључујући и филм отварања, бити домаћих филмова и серија на Сарајево Филм Фестивалу. Разлог за то је једна мини ренесанса, једним дијелом су редатељи на то указали, која је дала управо осјећај шта значи када постоји значајна инвестиција у филмове и серије, домаће филмове и серије, у производњу. А то је оно што је компанија БХ Телеком кроз ‘БХ Контент Лаб’ радила у протеклом периоду и резултати тога су још увијек видљиви. Надамо се да ће се у овој најављеној трансформацији тог пројекта то наставити.“
Марјановић даље подсјећа како кинематографија једне земље, конкретно Босне и Херцеговине, лежи на неколико стубова. Један од тих стубова је фестивал који је прозор у свијет, мјесто за промоцију, мјесто за дијалог. Остали стубови на којима лежи једна кинематографија је јак фонд за кинематографију, за који, истиче, треба бити искрен и рећи да он у БиХ „не постоји на тај начин на који постоје фондови и центри за подршку кинематографије у другим европским земљама и у другим земљама у бившој Југославији“.
„С једне стране, постоји добар систем у Кантону Сарајево који видимо да даје резултате са савременим начинима у потицајима кинематографије. С друге стране, федерална Фондација за кинематографију се није развила у ту савремену институцију која је потребна подршци кинематографије. Ево тај стуб се, да кажемо, клима“, каже Марјановић.
Трећи стуб који је јако битан је телевизија, а Марјановић истиче како јавни емитери у протеклом периоду, сигурно 20 година, нису били заинтересирани за улагање у производњу домаћег телевизијског играног садржаја, онако како производи кинематографија, ни филмове ни серије. И тај стуб је, каже, на доста танким ногама, а управо компанија БХ Телеком је то на неки начин замијенила, што је појава у бројним другим земљама. Додаје како је четврти стуб академија. Марјановић, који и предаје Академији сценских умјетности, каже како се ту дефинитивно биљежи један процват, и како је Академија на којој и сам предаје, по први пут ушла у топ 10 најпопуларнијих факултета и академија на Универзитету у Сарајеву по попуњености, броју пријављених студената.
„Заиста у ових неколико задњих година кад се снимао велики број серија и филмова у Босни и Херцеговини, једноставно смо видјели да свако који изађе са академије има посао било на телевизијама, било у независним продукцијама и једноставно видите како ствари имају брз ефект на сва ова четири стуба која држе кинематографију. Чим се нам почне један од њих климати, цијели систем је у опасности. И то је, вјероватно, оно на што су колеге указале и надам се да се кроз дијалог ствари могу ријешити, реформисати и поново успоставити један оптимизам по питању филмске и телевизијске индустрије у Босни и Херцеговини“, оптимистичан је Марјановић.
извор и фото: БХРТ/АНАДОЛИЈА
