Ново издање из Матичне библиотеке „Заборављена Милица Мирон“

У издању Матичне библиотеке Источно Сарајево из штампе је изашла књига „Заборављена Милица Мирон“. Књигу је приредила библиотекарка Маријана Петронић. Књига „Заборављена Милица Мирон“ резултат је књижевне окупираности, истраживачког напора и жеље да се од заборава истргне заоставштина једне пјесникиње, просвјетитељке и ауторице драмских текстова и адаптација, која је дјеловала у Сарајеву од двадесетих до шездесетих година 20. вијека.

Књига „Заборављена Милица Мирон“ биће промовисана на предстојећем Сајму књига, а изложбу посвећену Милици Мирон можете погледати у изложбеном простору Матичне библиотеке.

Милица Мирон рођена је у мјесту Хиње код Жуженберка, Долењско у Словенија, 1894. Дјечји писац. Рођена у учитељсљској породици. Основну школу учила у родном мјесту и у Љубљани, као и учитељску школу. Године 1912. удала се за српског књижевника Михаила Мирона и настанила се у Сарајеву. У току I св. рата пратила мужа који је био прогнан у Ђер у Мађарској (1915–18). Ослобођење дочекала у Мостару. Од 1920. стално живјела у Сарајеву. Након пензионисања она и супруг прелазе да живе на Палама, на свом имању. Ту су и сахрањени.

Почела писати на словеначком, још као ученица у Љубљани, радове на српском почела објављивати 1920. Објављивала пјесме и приче, а највише успјеха имала својим драмским радовима за дјецу: Снежана (изведена први пут у Сар. 1929), Мачак у чизмама (1930), Несташни Иво (1931), Чаробни чирак (1932), Водени женик (1933), Аладинова чаробна лампа (1938). Неке од ових игри игране су и послије II св. рата у сарајевском Пионирском позоришту и другим позориштима у земљи. Књижевне радове за дјецу објављивала у дјечијим листовима Југословенче, Глас пионира, Весела свеска, а лирске пјесме, пјесме у прози, приче и путописе у листовима и часописима: Мисао, Књижевни север, Живот и рад, Записи, Млада Босна, СКГ, Женски свет, Живот, и др. Рукописну студију Народно плетиво (200 стр. и два албума) откупила јој је САНУ у Београду 1937.