ЈавностМЕДИЈИ/ КУЛТУРА/ КЊИЖЕВНОСТ/ ДРУШТВО/ ЕКОНОМИЈА/ ТУРИЗАМ
26/04/2026
Књижевност

Разговор са књижевницом Мајом Херман Секулић

  • јун 6, 2024
  • 1 мин читања
Разговор са књижевницом Мајом Херман Секулић

У Атријуму Народне библиотеке Србије одржан је „Разговор са књижевницом др Мајом Херман Секулић“.

Маја Херман Секулић je недавно изабрана за једину представницу Србије, међу педесет знаменитих жена културе Европе, у Антологији Европа великог Стокхолм, пројекта у пет томова.

Са Мајом Херман Секулић разговарала је Милена Ђорђијевић, а разговору се придружио и Драгољуб Којчић.

Са гошћом смо разговарали о њеном књижевном свету, актуелним пројектима, a слушаћемо и одабране ауторкине стихове, о којима је похвално писао и Јосиф Бродски.

Маја Херман Секулић је и једина Српкиња која је одбранила докторат на престижном Универзитету Принстон у Америци, a од недавно je потпредседница Интернационалне Академије етике из Индије и званично проглашена за вишеструког амбасадора културе, књижевности и добре воље под покровитељством УНЕСКА.

Maja Херман има и јединствен титулу „Глобалне иконе поезије“, а недавно је проглашена и за Почасног оснивача Дана грчког песника Константина Кавафија у Валосу.

Италијанско издање романа Девет живота Милене Павловић Барили – Маје Херман Секулић, добило је награду за најбољи страни роман у Италији прошле године. У протеклом периоду, Маја Херман Секулић добила је и значајне награде и у Кини, Израелу, Румунији, Грчкој, Америци, Великој Британији и Индији, a код нас највишу награду за животно дело и повељу Симе Матавуља (УКС).

Маја Херман Секулић је ауторка 25 књига поезије, романа и есејистике. До сада је објављено и 5 књига њених Изабраних дела, Зборник радова БК унверзитета са међународне универзитетске конференције посвећене жени писцу, као и Водич кроз њен литерарни свет са библиографијом од 365 јединица при универзитету Црне Горе.

У контексту целокупног опуса, ова ауторка је надасве песникиња која је унела трансмодерни сензибилтет у наше песништво. Њене песме преводио је амерички песник Марк Стренд, али и Нобеловац Јосиф Бродски.

Фотографија: Биљана Ракочевић, НБС