Регионална географија Босне и Херцеговине
Крај треће седмице априла обиљежио је диван сунчан дан. Док се враћамо са факултативне теренске наставе из једине европске метрополе која је прије једног вијека имала три оперске куће, испуњен сам задовољством због добро осмишљеног продуженог викенда. Присјећам се прелијепих музеја и паркова које смо посјетили, авенија којим смо шетали, али и укупног односа студената према изазовима у којим су се нашли. Ипак, за већину њих ово је била прва велика европска дестинација, али и први лет авионом. Док размишљам о наредној дестинацији за идућу школску годину, уживам у погледу из авиона и препознајем ријечна корита Саве и њених десних притока, а на југозападу и обрисе Динарских планина. Знам, убрзо улазимо у ваздушни простор Босне и Херцеговине. Уочавам неколико рудокопа жељезне руде у околини Приједора, а ту се налази и радионавигациони уређај Омарска. Наслућујем редослијед активности копилота, који мијења фреквенцију радио уређаја и успоставља контакт са новом обласном контролом лета, оглашавање обласног контролора који поздравља посаду авиона, обавјештава је о задатим параметрима лета и о очекиваним метеоролошким условима на лету до одредишта. Истовремено, размишљам о подударности трасе лета нашег авиона и значајних географских линија на терену испод нас. Највидљивији су елементи морфометрије рељефа, јер испод нас нестаје низијски терен панонске области и убрзо улазимо у простор изнад брежуљкастих терена перипанонске зоне. Пратимо границу између двије морфолошке цјелине и двије климатске зоне и уочавамо промјене у типу вегетације. Иако смо 6000 м изнад тла, јасно се препознају контуре различитих културних пејзажа. Мијења се величина и облик насеља унутар бањолучке котлине, уочава се ауто-пут, али ја схватам да је ово још једна гранична линија која траје два миленијума. У римском периоду ово је била граница између Паноније и Далмације, након Пожаревачког мира, постала је „Сува међа” између Аустријског и Отоманског царства, а данас је граница имеђу Републике Српске и Федерације БиХ. Изнад Витеза смо дубоко у планинско-котлинској зони, авион осјетно снижава висину лета, прави лагани окрет у десно, а потом и у лијево. Благо зујање, које долази из крила авиона, наговјештава да пилот извлачи закрилца, повећава отпор ваздуха и смањује брзину авиона. Летимо споро и ниско изнад лепеничке долине. Лијево од нас је врх Кокошка, десно Оштрик, а пред нама Кобиљача, некадашња врата Српског Сарајева, а данас кантона Сарајево. У кокпиту авиона и контроли лета нова подешавања, напуштамо прилазну контролу и улазимо у терминалну зону, фазу завршног прилаза аеродрому Сарајево. Пилот је спустио је стајни трап и активирао аутоматски пилот. У ниском лету прелијећемо Раковицу и Илиџу, стижемо на одреди ште, а на Аеродрому Сарајево овај авион чека велика група младих људи са картом у једном правцу.
Босна и Херцеговина прва је земља на свијету по проценту становника који не живе у земљи гдје су рођени. Такође, овај неславни рекорд, на европском нивоу, држимо и у доменустопе незапослености. Ови подаци изискују врло озбиљно бављење широком лепезом узрока ових феномена, при чему треба врло критички истражити и регионалну структуру БиХ, а посебно на значају добијају питања историјскогеографског развоја, савременог развоја становништва и градова, привредне структуре и широке лепезе културног развоја народа и њихових идентитетских питања. Овај уџбеник је на трагу тог задатака, а он уједно попуњава и празнину у обавезној литератури за студенте географије. Ово је први уџбеник овог назива, који покушава да одговори на важна питања двомиленијумског историјског развоја ове територије, током којег су стална питања промјене граница, облика и карактера регија и државе, у континуитету присутна више него код сусједних држава. У којој мјери разлози за то леже у њеном географском положају, сложеној природногеографској структури, прожимању и сукобу главних културно-цивилизацијских кругова или широкој лепези бројних разлога, од економске неодрживости развоја до геополитичких разлога, препушта се читаоцу да сам донесе закљу чак. На овај начин охрабрујемо читаоца на дијалог, аргументовано презентовање ставова и прихватање другачијих мишљења.
Главни резултати регионалногеографских истраживања БиХ, који су презентовани у овој књизи, могу се сублимирати у три цјелине. Прва се односи на снажну интерак цију између природногеографских елемената (рељеф, клима, воде и тло) и регионалних структура (доминантно културних пејзажа), као просторних система који су настали на тлу БиХ и константа су током њеног цјелокупног историјскогеографског развоја. Посебност ових регионалних структура чешће се јавља код елемената који имају просторни ареал (становништво, насељски системи, привреда) и препознају се уз ближе придјевско одређење (низијски, брдско-планински и приморски терени). Ова интеракција постоји и у домену геосистема без континуираног просторног ареала, а које углавном карактеришу функције (рад, становање, различите економске, социјалне, културне и др. активности) и може се препознати код функцијских регија. Другу цјелину представљају крупна социјалноекономска питања, која проистичу из просторног размјештаја становништва и његових структура, а на основу којих је креирана „еко номија волумена” (углавном регије са густином становања већом од 150 ст/км2), која само одређеним просторним структурума пружа одрживост развоја. То се, прије свега, односи на неколико агломерација у планинско-котлинском подручју и, доминантно, подручјима која имају панонску оријентацију простора. Трећу цјелину чине принципи регионализације, као инструменти који су битно утицали и на друштвену стварност БиХ и били су подударни с доминантним политичкогеографским процесима у региону (унитаристички и федералистички), током наизмјеничних периода интеграција и дезинтеграција. Кроз историјскогеографски развој, показали смо да на нашем простору није било трајних регионалних структура и облика. Њихова трансформација и будућа еволуција ће бити резултанта између три главна процеса: економског раста и развоја, тешко предвидљивх демографских процеса (витална статистика, али и спољне миграције) и важних геополитичких и регионалних политичких процеса (европски оквир). Структуру текста чини шест поглавља, која се могу сврстати у двије цјелине. прва се може означити као општегеографска, а у оквиру ње се анализирају утицаји природногеографских елемената и историјскогеографског развоја на регионалне структуре. То је највидљивије на примјеру рељефа, који показује геолошку различитост (четири геотектонске јединице) и морфолошку комплексност (три области). Слично је у домену климе (двије области), временских стања (11 типова), површинских вода (два морска и седам ријечнихсливова) и једног мора. На оваквом супстрату, развио се бујан и разноврстан живи свијет, који је изградио специфична ужа станишта (биотопи), која су у интеракцији еколошких фактора са појединим врстама изградили шира подручја (биогеографски ареали). Узимајући у обзир само ове природногеографске елементе (принцип хомогености), показали смо могућу регионализацију БиХ на хомогене (природногеографске) регије, али тиме нисмо указали на сложеност интеракције човјека и природе. Увођењем новог фактора вријеме и опширним приказом историјскогеограф ског развоја БИХ, створиле су се претпоставке за разумијевање процеса еволутивности регија и креирања културних пејзажа (физиономске регије), који су посматрани кроз призму економскогеографских критеријума (становништво, насеља, привреда) и аналогију са регијама сусједних (данашњих) држава. Из овога је проистекао веома важан закључак о неминовности трансформације регије и регионалних структура, који се јавља као посљедица глобалних процеса: индустријализације, урбанизације и деаграризације. На регионалном нивоу, овај ниво промјена препознаје се кроз различит интензитет и динамику најважнијих индикатора: економског раста, броја становника и привредне структуре. Овај сегмент додатно освјетљава историјат привредног развоја током посљедњих 140 година (четири економска система) и степен економског раста, који је, и поред закасњеле индустријализације и споре урбанизације (првих 110 година), ову земљу из феудалних друштвених односа довео у ранг индустријализованих, а потом (у посљедњих 30 година) вратио међу најнеразвијеније европске регије. Посљедице се виде у свим сегментима (економски показатељи, друштвени односи, изграђеност институција) и није реално очекивати да се могу брзо промијенити. Другу цјелину чине разматрања о принципима регионализације на примјеру БИХ, те издвајање и анализа регионалних цјелина различитог таксономског ранга.
Ради превазилажења локалних посебности и страхова, посебан акценат је стављен на „европски модел статистичких регија”, тзв. НУТС. Овакав приступ омогућио је сагледавање актуелне регионалне структуре БиХ (тростепене статистичке регије) и њених демографских и социјално-економских карактеристика. Посветила се пажња и комплексним урбано-руралним односима кроз дефинисање критеријума за њихово издвајање и типологију, утврђивање граница између њих, урбанизацију и физиономску структуру и, на основу примјера, њихову функционалну структуру. Финални дио рада представља регионална структура БиХ, заснована на више степеним критеријумима статистичких јединица. Полазна основа за издвајање је- диница НУТС 1 (БиХ) а број становника ентитета, на бази нормативног критеријума за регионализацију, омогућио је издвајање НУТС 2. Број становника мезорегије (150.000–800.000 становника) основни је критеријум за издвајање НУТС 3, који треба моделовати на принципима нодално-функционалне организације, посебно истрајавајући на социјално-економском развоју који треба да створи претпоставке за задовољење предуслова: прекид негативног тренда демографског развоја, стимулисање миграција у жељеном правцу и развој саобраћајне инфраструктуре према жељеном моделу. На бази овакве методологије, на простору Републике Српске (НУТС 2) издвојено је пет мезорегионалних цјелина нивоа НУТС 3: Поткозарје, Бањолучка, Добојска, Бијељинска и Херцеговина. На простору ФБиХ, могу се издвојити двије НУТС 2 („Сјевер” и „Југ”), те седам НУТС 3: „Центар”, „Југоисток” и „Сјевероисток” („Сјевер” ) и: „Југ”, „Југозапад”, „Запад” и „Сјеверозапад” („Југ”).
