Свјетски дан борбе против Паркинсонове болести
Обиљежавање Свјетског дана борбе против Паркинсонове болести веома је важно из разлога да би се скренула пажња јавности на проблеме са којима се суочавају обољели и њихове породице, али и упознавање шире друштвене заједнице са овом болешћу – саопштено је данас из Болнице „Србија“.
Паркинсонова болест је хронично прогресивно, неуродегенеративно неуролошко обољење, које припада групи болести поремећаја покрета.
Знакови и симптоми Паркинсонове болести су тремор, укоченост, успорено кретање и кретање ситним корацима, промјене у говору, промјене у писању, поремећај одржавања равнотеже и усправног држања.
Поред моторичких симптома, могу да се јаве и немоторички, аутономни поремећаји, као што су констипација, ургенција или инконтиненција мокрења, импотенција, поремећај знојења, когнитивни поремећаји, деменција, анксиозност и депресија, поремећаји спавања.
Ово обољење је узроковано спорим пропадањем можданих ћелија које стварају допамин, природну супстанцу мозга која контролише покрете мишића цијелог тијела.
Најчешће се јавља између 60 и 70 године живота и један је од најчешћих неуролошких поремећаја код старије популације – упозоравају из Болнице „Србија“.
Јавља се код оба пола, али чешће код мушкараца.
Рано откривање Паркинсонове болести и започињање терапије у почетним фазама од великог је значаја за успорење прогресије болести и осигурање бољег квалитета живота обољелих, на дужи временски период.
Паркинсонова болест се не може излијечити, али лијекови могу значајно побољшати симптоме и пацијентима омогућити релативно нормалан живот. Лијечење лијековима се може допунити физикалном терапијом. Осим вјежби пацијент треба бити активно укључен у рад или кућне послове. На тај начин одржава физичку и менталну способност. За узнапредовале случајеве Паркинсонове болести када лијекови више немају ефекта, препоручује се неурохируршка интервенција –дубока мождана стимулација.
Свјетски дан Паркинсонове болести обиљежава се 11. априла и носи назив према доктору из Лондона, Џејмсу Паркинсону који је 1817. године описао прве симптоме ове болести – подсјећају из ове здравствене установе.
извор: Јавност, Болница Србија