Породица, црква и држава – основа очувања српског идентитета
Породица, црква и држава матица основа су очувања идентитета српског народа, чија је судбина да се, усљед ратова и недаћа, сеобама непрекидно креће из једног краја у други тражећи боље мјесто за живот, рекао је историчар Милан Мицић.
Он је поручио да је на очувању идентитета код расељених Срба битна чврстина породице, која говори не само о националном идентитету, већ и о породичном памћењу.
„Шта се преноси као вредност са колена на колено преноси се као прича унутар породице и породица је та која чува језик“, рекао је новинарима Мицић током синоћњег округлог стола „Српске сеобе у прошлости и савремености“, организованог у оквиру манифестације „Дани Матице Српске“ у Теслићу.
Према његовим ријечима, први тренутак када се губи биће и идентитет у иностранству је заборављање матерњег језика и прелазак на језик средине, иако суштински двојезичност не угрожава идентитет ако је он довољно постојан.
„Црква је најстарија српска институција и у иностранству одржава духовност“, рекао је Мицић.
Он је истакао да Србија као држава матица мора да брине о својим људима у иностранству на начин да се не осјећају изопштени из заједнице из које су отишли, односно да се осјећају као дио те заједнице иако се налазе у другој земљи.
Мицић је рекао да сеобе за идентитет једног народа нису проблем ако је тај народ довољно чврст, има јасну самосвијест о свом имену, презимену, језику и култури, јер тада могу да живе на било ком дијелу свијета као људи са два завичаја – оног из ког су кренули и новог у коме су свили огњиште.
„Управо то место судара утицало је да српски народ – народ покрета“, рекао је Мицић.
Говорећи о историјским околностима и узроцима кретања Срба по периферијама великих царстава гђе су се сударале три велике религије – православље, католичанство, ислам, Мицић је рекао да због губљења националног идентитета данас нема трагова о постајању Срба у многим крајевима попут Апурије у Италији, гђе су се Срби доселили непосредно након пада Смедерава под Османлијску власт у 14. вијеку.
Према његовим ријечима, многи Срби оставили су дубок траг у срединама гђе су се насељавали, попут Ђорђа Шагића који се прије два вијека населио у Америци и узевши име Џорџ Фишер био један од првих бораца за независност Тексаса.
Манифестацију „Дани Матице Српске“ у Теслићу другу годину заједнички организују теслићко Српског просвјетно-културног друштва „Просвјета“ и Матица Српска из Новог Сада, у склопу прославе Дана општине Теслић – 6. априла.
Предсједник „Просвјете“ Алекса Kасаповић најавио је да ће наредне године бити организован научни скуп о историји српског народа на подручју Теслића и Усоре, како би оставили трајне трагове о постојању и животу српског народа и његове културе на овом простору.
Програмом обиљежавања „Дани Матице Српске“ у Теслићу предвиђено је данас у 13.00 часова у Средњошколском центру буде одржано предавање „Матица Српска – два века“, а од 19.00 часова у Градској галерији представљање књиге „Kућа и хлеб – начини становања и исхране колонистичке породице у Војводини 1921-1941“, аутора Милана Мицића.
извор: Срна, фото: Просвјета Теслић
