Умјетност увијек побјеђује

Јавност: Господине Савићу Ви као идејни творац и покретач “Арт симпозијум Јахорина“, упркос бројним изазовима, успијели сте прије неколико мјесеци окупиту умјетнике из Грчке, Индије, Сјеверне Македоније, Србије, Републике Српске и Федерације БиХ, те ево по јубиларно већ 20 пут у Галерији „Нови храм“ у Сарајеву, изложени су и ваши али и радови других колега са симпозија? 

Дакле шестог марта отворили смо изложбу ликовних дијела насталих на деветнаестом сазиву Арт симпозијуму Јахорина који се одржао од 15 до 24 јула 2023 године. На изложби су представљена дијела рађена у техникама уље на платну, акварел, графика и комбинована техника. Поред слика представљене су и двије мање скулптуре македонског вајара Слободана Милошевског, а једна велика скулптура овог аутора налази се у Палама и још увијек није лоцирана на јавни простор. Осим дрвета урађене су још двије скулптуре у камену, оне су постављене односно једна у олимпијском парку у Палама, а друга је испред студенстког дома у Палама. Скулптуре су рађене у билећком камену, чији су опет аутори Драган Батинић из Билеће и Михајло Глигорић вајар из Београда. Направили смо само једном паузу, а ове године је ево јубиларна изложба у склопу сарајевске зиме.

Јавност: Kолико је по мишљењу господине Савићу битно да се у овим временима пуним изазова и глобалних веома неповољних дешавања за човјечанство, управо одржавају ликовне изложбе, умјетнички сазиви, арт – симпозији, једноставо речено даје умјетницима простор за њихов рад и дијеловање?

Гледајући овако да кажем цјелокупну културну сцену у Републици Српској и Босни и Херцеговини мислим да средства која се издвајају за културу не иду баш на руку ликовним умјетницима, а међутим по мом мишљењу управо би се највише финансијских средстава требало додијелити ликовној умјетности, јер остају вјечно та умјетничка дијела. Неки менаџер, на примјер, позове одређеног естрадног умјетника и плати му примјера ради или 20.000 а неком и 100.000 конвертибилних марака и то траје максимално два сата и „на једно ухо уђе а на друго изађе“ и након тога довиђења. А мишљења сам да би за 100. 000 конвертибилних марака, уложених у умјетност или један умјетнички комплекс односно парк, зашто да не ево у Палама, та дијела би остала много, много година и наравно да постоје као свједочанство нечег лијепог и племенитог..

Јавност: Kроз минуле епохе чини се да је усуд умјетника био да се сусрећу са изазовима и препрекама. Смије ли умјетник али и генерално умјетност изгубити наду у боље сутра?

Туга је то велика што данашња политика и генерално друштво не препознају вриједност умјетности, њима је вриједност у неким баналним стварима, а оно што живот значи они могу да докуче те ствари. Једноставно су они оптеређени неким хтијењем ка богаству, па ето углавном заиста сматрам да иду у погрешном смјеру. Али ето убјеђен сам да умјетност увијек побјеђује и незамисливо је човјечанство без умјетности.

Јавност: Неки од циљева „АРТ Симпозијума Јахорина“ су афирмација ликовне умјетности, развој еколошке свијести, подстицај туризма у Републици Српској, Босни и Херцеговини и региону, укључујући допринос напорима да Јахорина, која носи епитет зимске олимпијске љепотице, буде препознатљива и на мапи културних дестинација. Kоји су то још ваши планови господине Савићу у наредном периоду?

Планирам да одштампам каталог ових дијела која сам намијенио ЈУ Болница „Србија“ у Источном Сарајеву и ту ће бити око педесетак умјетничких радова, и то даровање сам планирао до почетка нове колоније у овој години. Ова дијела заправо нећу поклонити болници већ ћу их дати на реверс, јер и радници и управа већ поменуте болнице боље ће их чувати, ако су дата на реверс. Ако би био у питању поклон, неодговорни појединци плашим се да би их једоставно однијели и присвојили, а то је истина јер су ми то рекле неке од мојих колега умјетника који нису хтјели да учествују у овој акцији. Истичем и то да редовне припреме за нови 20 јубиларнии сазив Арт симпозијум Јахорина – 2024, теку по плану а вјерујем да ће политика наћи разумијевања и да помогне овај сазив. Имам у плану да позовем умјетнике који су били активни учесници претходних симпизија и доприњели афирмацији овог симпозија али и оставили фантастичне ликовне радове. Наглашавам да сам имао и част да својевремено угостим и недавно преминулог угледног сликара Милоша Шобајића, и Милош ми је тада обећао да ће урадити један импозантан ликовни рад, међутим нажалост период короне који је иза нас, га је у томе спријечио. А преминули Шобајић је да и то поменем изразио дивљење ка дијелима која су настајала на претходним симпозијима, а која су била изложена поблици овђе у простору и на зидовима Економског факултет Универзитета у Источном Сарајеву.