Завршен 33. Копаоник бизнис форум са рекордним бројем панела и сесија
На Копаонику је данас завршен 33. Копаоник бизнис форум на коме је у претходна четири дана одржан рекордан број панела и седија, уз 1.500 учесника, а председник Савеза економиста Србије Александар Влаховић је на затварању истакао да је форум остао место сусрета.
„Форум је место сусрета, одржан је читав низ билатералних и мултилатералних састанака, директора и менаџера највећих српских регионалних компанија и то је посебна вредност КБФ“, истакао је Влаховић у присуству премијера Ђуре Мацута који се обратио учесницима.
Влаховић је истакао да са задовољством може да каже да је 33. КБФ имао у претходна четири дана 1.500 учесника.
„Одржали смо 35 панела, имали три пленарне сесије, шест специјалних догађаја и пет специјалних гостију у форуму, као и три хард талк интервјуа које смо направили са изабраним гостима форума. На форуму су учествовали председника владе Ђуро Мацут, чије излагање управо поздрављам и драго ми је да чујем да здравство и образовање, а томе бих додао и културу и науку, треба да буду темељи и стубови развоја друштва“, нагласио је Влаховић.
Најавио је да ће СЕС за 15 дана на сајту форума објавити кључне препоруке овогодишњег сусрета, након што прођу кроз све материјале
Позвао је све да учествују на наредном 34. КБФ који ће бити одржан исто у марту идуће године на истом месту.
Мацут: Влада припрема центар за ендокринологију, од дијабетеса болује сваки десети грађанин
Председник Владе Србије проф. др Ђуро Мацут изјавио је данас, на затварању 33. Копаоник бизнис форума, да дијабетес погађа скоро сваког десетог грађанина наше земље и истакао да држава припрема центар изврсности за ендокринологију са савременом дијагностиком, терапијама и дигиталном платформом за праћење пацијената.
„То би био једини центар те врсте на Балкану ван ЕУ, са потенцијалом да привуче пацијенте из целог региона. Пацијентима којима требају напредне терапије данас је једина опција одлазак у иностранство“, рекао је Мацут.
Говорећи о фармацеутској индустрији, навео је да тај сектор захтева посебну пажњу владе наводећи да сваки корак у производном ланцу захтева висок ниво стручности, контроле квалитета и регулаторне усклађености.
„Поменуо сам нове споразуме о слободној трговини који су ступили на снагу. За фармацеутске компаније ти споразуми значе приступ растућим тржиштима глобалног југа и глобалног истока, а Србија нуди квалификовану радну снагу, регулаторни оквир који се усклађује са европским и географски положај који омогућава ефикасну логистику“, истакао је председник Владе.
Мацут је подсетио да је држава покренула измене Закона о лековима и медицинским средствима, како бисмо се приближили европским стандардима и како би Агенција за лекове радила брже, чиме би се омогућила већа доступност лекова.
„Трећи правац у области здравља је дигитализација здравственог система. Имамо општине које губе више од половине популације у наредне две деценије. У тим општинама домови здравља губе лекаре, људи путују сатима до клиничких центара. Радник који пола дана проведе на путу до специјалисте губи дан на послу. Човек који нема лекара у месту где живи нужно размишља о одласку“, рекао је Мацут.
Он је истакао да се припремају општински здравствени центри који би довели специјалисте у регионе са највећим демографским падом.
„Циљ је да наш човек не мора да путује до Београда или Ниша за преглед који може да се обави у његовом региону, а да лекар у том региону има исту дијагностичку подршку као да ради у клиничком центру“, рекао је Мацут.
Премијер је указао на важност координације хумане медицине, ветерине и безбедности хране.
„Те три области данас раде одвојено, а директно зависе једна од друге. Здравље животиња утиче на безбедност хране, безбедност хране утиче на здравље људи. Ако их повежемо и подржимо дигиталном инфраструктуром, добијамо бољу превенцију болести, здравију храну и мању зависност од увоза“, указао је Мацут.
На Копаонику је одржан 33. Копаоник бизнис форуму са централном темом „Индустријска политика у функцији дугорочног привредног раста Србије“.
Током четири дана форума одржано је 35 панела, три пленарне сесије и шест специјалних догађаја, уз учешће више од 1.500 представника пословне заједнице, академског сектора, државних институција и међународних организација, међу којима је било око 210 панелиста.
Индустрија и прерађивачки сектор остају кључни стубови развоја земље
Председник Владе Србије поручио је да индустрија и прерађивачки сектор остају један од кључних стубова развоја Србије и истакао да ти сектори учествују са приближно једном четвртином у стварању бруто додате вредности и носе највећи део робног извоза, који је у 2025. години порастао за 8,4 одсто.
Према његовим речима, следећа фаза захтева даље померање ка вишим фазама прераде, већој технолошкој сложености и снажнијем повезивању индустрије са научно-истраживачким сектором.
„Важан део наше развојне стратегије јесте и отварање нових тржишта за домаћу привреду. Током 2025. године ступили су на снагу нови споразуми о слободној трговини, чиме је српским компанијама омогућен повлашћен приступ великим и растућим тржиштима. Тиме се додатно учвршћује основа за стабилан раст извоза у годинама које долазе“, рекао је Мацут.
Премијер Србије истиче да сарадња са ММФ-ом представља важан елемент макроекономске стабилности, јер обезбеђује континуитет реформи и потврђује кредибилитет политике коју спроводимо.
„Сви видимо да се дешавају велике глобалне промене, да расте нестабилност, врши се прерасподела моћи и стварају се нови савези. У таквом свету, мале земље које се брзо прилагођавају имају шансу и ми намеравамо да будемо једна од њих“, рекао је Мацут.
На Копаонику је одржан 33. Копаоник бизнис форуму са централном темом „Индустријска политика у функцији дугорочног привредног раста Србије“.
Током четири дана форума одржано је 35 панела, три пленарне сесије и шест специјалних догађаја, уз учешће више од 1.500 представника пословне заједнице, академског сектора, државних институција и међународних организација, међу којима је било око 210 панелиста.
Србија у јединственом тренутку развоја, позивам на партнерство са државом
Председник Владе Србије изјавио је да се Србија налази у јединственом тренутку развоја и инвестиционим циклусом без преседана и позвао учеснике форума на партнерство са државом.
„Србија се налази у јединственом тренутку. Имамо макроекономску стабилност, инвестициони циклус без преседана, међународну позицију која нам отвара врата и људе који су способни и вредни“, рекао је Мацут.
Он је истакао да питање није да ли Србија има потенцијал већ да ли ће тај тренутак искористити.
„А ја снажно верујем да хоћемо. Али не сами. Позивам вас на партнерство јер без ваших инвестиција, вашег знања и сарадње између државе и привреде, ови планови не могу бити реализовани. Хвала вам што са нама развијате Србију и што сте данас овде“, поручио је Мацут.
Истакао је да су за напредак потребни смелост и амбиција.
„Кажу да је тешко правити предвиђања, поготово о будућности. Данас је то је готово немогуће, али је тачно. Из перспективе садашњег тренутка, заиста је тешко било шта са сигурношћу тврдити. Али ако нешто знам после ових година, у медицини, академији и од недавно у политици, то је да је за напредак потребна смелост и амбиција. У контексту економије то значи да се инвестира пре него што је сигурно. Да се мења пре него што је неопходно. Ја верујем да је за Србију тај тренутак сада. И да највећи ризик који можемо да преузмемо јесте да не преузмемо никакав ризик и да се не мењамо“, закључио је Мацут.
На Копаонику је одржан 33. Копаоник бизнис форуму са централном темом „Индустријска политика у функцији дугорочног привредног раста Србије“.
Током четири дана форума одржано је 35 панела, три пленарне сесије и шест специјалних догађаја, уз учешће више од 1.500 представника пословне заједнице, академског сектора, државних институција и међународних организација, међу којима је било око 210 панелиста.
Раст БДП-а Србије ове године 3,00 одсто, а до 2028. кумулативно 11,9%
Председник Владе Србје изјавио је да је Србија у захтевним међународним околностима успела да очува раст БДП-а и навео да се очекује да ове године износи 3,0 одсто, а у периоду од 2026. до 2028. године кумулативно око 11,9 одсто.
„Према средњорочним пројекцијама, у 2026. години очекује се раст БДП-а од 3,0 одсто, док је за период 2026-2028. година планиран кумулативни економски раст од око 11,9 одсто. Међутим, то убрзање мора бити засновано на расту продуктивности, технолошком унапређењу и одрживом инвестиционом оквиру“, рекао је Мацут.
Он је навео да је Србија у 2025. остварила раст БДП-а од 2,0 одсто и истакао да очување раста у таквом окружењу потврђује отпорност наше економије и стабилност макроекономског оквира.
„Србија је 2025. годину завршила са реалним растом бруто домаћег производа од 2,0 одсто. Тај резултат остварен је у захтевним међународним околностима, уз успоравање у појединим деловима европске привреде и нестабилности на глобалним тржиштима. Очување раста у таквом окружењу потврђује отпорност наше економије и стабилност макроекономског оквира који смо градили претходних година“, рекао је Мацут.
Он је напоменуо да је један од кључних приоритета владе током претходне године био очување ценовне стабилности и заштита животног стандарда грађана.
„Инфлација је током 2025. године постепено смањивана, да би према подацима из јануара ове године износила 2,4 одсто. Такав резултат постигнут је координисаним деловањем монетарне и фискалне политике, али и конкретним мерама усмереним на ублажавање ценовних притисака. Паралелно са стабилизацијом цена, расле су и зараде“, нагласио је Мацут.
Истакао је да је просечна нето зарада у Србији у децембру 2025. године по први пут прешла 1.000 евра и износила 1.059 евра.
Премијер је истакао да је КБФ постао важан простор дијалога између државе, привреде и стручне јавности, али и форум на коме се сагледавају дугорочни трендови и обликују развојне амбиције Србије.
„У времену убрзаних глобалних промена и изражених геополитичких неизвесности, посебно је важно да развојне одлуке доносимо промишљено, одговорно и са јасном свешћу о дугорочним циљевима“, поручио је Мацут.
На Копаонику је одржан 33. Копаоник бизнис форуму са централном темом „Индустријска политика у функцији дугорочног привредног раста Србије“.
Током четири дана форума одржано је 35 панела, три пленарне сесије и шест специјалних догађаја, уз учешће више од 1.500 представника пословне заједнице, академског сектора, државних институција и међународних организација, међу којима је било око 210 панелиста.
Систем образовања и пословни сектор и даље неусклађени
Систем образовања и пословни сектор у Србији и даље не „причају истим језиком“, иако покушавају да одговоре на исти изазов – припрему кадрова за потребе тржишта рада, изјавио је данас на 33. Копаоник бизнис форуму генерални директор Палате науке – Задужбине Миодрага Костића Немања Ђорђевић, истичући значај неформалног образовања као један од могућих одговора на тај изазов.
Он је на панелу „Економија по мери деце“ оценио да образовне институције и компаније често делују паралелно, уместо да заједнички обликују профиле потребне савременој привреди, посебно у контексту развоја нових технологија попут вештачке интелигенције.
„Имамо компаније, односно систем пословања, и школе и факултете, односно систем образовања, који не говоре истим језиком, иако решавају исти проблем“, рекао је Ђорђевић.
Према његовим речима, образовни систем покушава да утврди које су вештине потребне на тржишту рада, док компаније очекују појаву нових кадрова који ће бити спремни за индустрије које се тек развијају.
Додао је да истраживања показују да млади имају одређена очекивања од тржишта рада, али да веза између образовања и привреде још није довољно развијена.
„Последње ПИСА тестирање показало је да половина петнаестогодишњака који су се изјашњавали на том тесту, сматра да зна или мисли да зна да ће се запослити након завршетка школовања, док с друге стране имамо податке да се системи образовања и пословања још нису довољно повезали“, навео је Ђорђевић.
Као један од могућих одговора на тај изазов истакао је значај неформалног образовања, које може брже да се прилагоди потребама друштва и тржишта.
„Неформално образовање је простор где можемо да се фокусирамо на специфичне циљне групе и да развијамо праксе за које формално образовање често нема луксуз“, рекао је он.
Ђорђевић је навео да Палата науке – Задужбина Миодрага Костића организује различите програме намењене младима, укључујући радионице и активности за специфичне групе, попут програмирања за девојчице или едукативних програма за децу са оштећењем вида.
Према његовим речима у савременој ИТ индустрији приликом запошљавања све мање пажње посвећује формалним оценама и дипломама, а све више практичним знањима и вештинама.
„Компаније све чешће траже конкретна умећа и способности, а не само академске резултате“, рекао је Ђорђевић.
Како је закључио, управо у простору између формалног образовања и потреба привреде постоји могућност за деловање институција попут Палате науке, које могу да подстакну радозналост младих и њихово интересовање за науку и технологију.
