Момо Kапор је оставио неизбрисив траг у српској књижевности и култури, био је сарајевски писац и више од тога, прогнан из Сарајева којем се трудио да подари племенити однос према животу, истакнуто је на књижевној вечери којом је у Источном Новом Сарајеву завршена манифестација „Момо Kапор: чувар адресе“.
О једном од најзначајнијих домаћих књижевника, сликара и публициста 20. вијека говорили су академик Матија Бећковић, бивша политичарка, дипломата и љекар Санда Рашковић Ивић и декан Богословског факултета у Фочи Дарко Ђого.
Ђого је навео да је данас имао прилику да прошета улицама Сарајева и да се увјерио да није изложена ниједна Kапорова књига у неколико излога сарајевске „Свјетлости“.
Он је нагласио да је покушао да на неки начин покаже да је ђело Kапора једно од темељних основа на којима постоји концепт Српског Сарајева.
„Да бисмо имали град није довољно да имамо само бетон, него је потребно имати културу која ће овај град учинити саморазумљиво дијелом српског културног простора којем је Kапор припадао“, рекао је Ђого новинарима.
Указао је да је Kапор прогањан из Сарајева неколико пута и да је попут сарајевских Срба имао „једну врсту амбивалентне заљубљености у Сарајево“.
„Kапор је прогнан из Сарајева, а гђе ће наћи своје мјесто, него у Српском Сарајеву које је стварао пјесмом, доласком и предавањем студентима. Неопходан нам је Kапоров дух и шарм. Не може човјек увијек да се насмије, али Kапорова способност да и у најтежим животним ситуацијама од трагедије направи разлог да се насмијемо, то је умијеће које је сада неопходно више него икада“, рекао је Ђого.
Према његовим ријечима, Kапор се за живота враћао и трудио да Сарајеву подари духовити и племенити однос према животу.
„Момо Kапор се ширином лика није уклапао у ситну чаршијску рачуницу. Он је био сарајевски писац, и више од тога, а Сарајево није опраштало нечаршијске писце“, рекао је Ђого.
Рашковић Ивић изјавила је да је срећна и почаствована што има прилику да говори о Моми Kапору, Сарајлији, Београђанину, грађанину свијета који је био пријатељ њеног оца Јована и њен кум.
Она је навела да је Kапора дио Сарајева волио и разумио, а дио није.
Декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Владан Бартула истакао је да је Kапор својим ђелом и животом био везан за простор Далмације, приморја, односно старих српских земаља у којима је волио да обитава и који је говорио да се на приморју најљепше хватају свјетлост и медитерански мир.
Покровитељи и организатори манифестације су Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву, Kултурни клуб „Фронесис“, град Источно Сарајево, те општине Источно Ново Сарајево и Источна Илиџа.
Српски књижевник, сликар и новинар Момчило Момо Kапор рођен је 8. априла 1937. године у Сарајеву, а преминуо је у Београду 3. марта 2010. године.
Важи за једног од најталентованијих српских интелектуалаца 20. вијека. Био је члан Сената Републике Српске и Академије наука и умјетности Републике Српске.
Остаће упамћен као писац чије се књиге читају „наискап“, као сликар, али и новинар због чијих су колумни куповане новине.
извор: СРНА, фото: Јавност
