У Бањалуци ће сутра бити отварена изложба и представљен каталог „Култура Срба у Сарајеву 1468-1941“ године
Поводом Сретења – Дана државности Републике Србије и Дана државности Републике Српске министар просвјете и културе Републике Српске Боривоје Голубовић, присуствоваће сутра, 19. фебруара 2026. године, у 18.00 часова, у Изложбеном салону бана Светислава Тисе Милосављевића у ЈУ Бански двор – Културни центар Бања Лука, отварању изложбе и представљању каталога „Култура Срба у Сарајеву 1468-1941“ године – саопштено је из министарства.
Монографија „Култура Срба у Сарајеву 1468-1941“ је завјештање генерацијама младих о свему што су Срби били у Сарајеву и о огромном културно-историјском насљеђу које су оставили у том граду, изјавила је на првој промоцији у Источном Новом Сарајеву директор Архива БиХ Данијела Мрда.
Мрда и тадашњи директор Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић промовисали су прошле године у Источном Новом Сарајеву ову монографију, која је заједнички пројекат архива Србије, БиХ и Републике Српске. Она је навела да је њихов трогодишњи научноистраживачки рад капитализован овом монографијом која је на 515 страна обухватила период од првих турских записа и дефтера у којима се помиње хришћанска заједница, односно Српска православна црква у Сарајеву па до почетка Другог свјетског рата.
Мрда је истакла да је ријеч о изузетном послу у којем су учествовали стручњаци из Републике Српске, са Универзитета у Источном Сарајеву, из БиХ и Државног архива Србије. „То је заједнички пројекат.
Уредници монографије смо директор Државног архива Србије Мирослав Перишић и ја као директор Архива БиХ. Иза нас је три године озбиљног рада на документима, артефактима и историјским предметима, који су резултовали у неколико различитих области које смо обрадили“, навела је Мрда.
„Монографија обухвата обиље садржаја, од прегледа историјата Срба у Сарајеву, затим културе, писмености и духовности, те представља јединствено дјело када је ријеч о култури и историји Срба у Сарајеву“, рекао је Мастиловић. Он је нагласио да је дјело значајно за сагледавање слике о присуству Срба на овоим просторима и богатству њихове културе, о чему свједочи и ризница Старе сарајевске цркве која садржи културно-историјско благо српског народа, не само у Сарајеву него на цијелом простору западно од Дрине.
„Мој задатак у овом пројекту био је да у име Републике Српске и БиХ координишем пројекат и напишем преглед о историји Срба у Сарајеву од настанка града до 1941. године. Та истраживања су несумњиво показала да је српски народ присутан на овим просторима још од деветог вијека“, рекао је Мастиловић. Он је подсјетио да се у знаменитим Ајнхартовим „Аналима франачког краљевства“ може пронаћи први пут у историјским изворима да се Срби западно од Дрине помињу по свом етничком имену. „Затим кроз цијели средњи вијек, специфично на простору Сарајева још из раног 16. вијека имамо податке путописаца као што је Катарин Зен и још неких који несумњиво говоре да је простор Горње Босне како је они називају од Врхбосне до Косовске Митровице насељен Србима и Турцима, те да има колонија Дубровчана у Сарајеву и то је једини народ који постоји на тим просторима“, рекао је Мастиловић.
Он је истакао да то представља веома значајан податак у данашње вријеме када се Србима покушава оспорити право на живот на простору западно од Дрине. „То указује и на значај овог пројекта за изградњу, не само наше колективне културе сјећања, већ и као непобитно свједочанство о томе да су Срби присутни на овом простору од раног средњег вијека до данашњег дана, иако су прошли кроз разна искушења и турбулентне вијекове историје под многим окупаторима – вијекови османске окупације, затим Аустроугрске, Први свјетски рат, Други свјетски рат и као врх леденог бријега дешавања 1990-тих година“, указао је Мастиловић.
Према његовим ријечима, током посљедње деценије 20. вијека покушано је да се биолошки униште Срби западно од Дрине, што су планови који трају и данас. „Због тога је значајно радити овакве пројекте и представљати их, посебно у школама, због омладине и дјеце која треба да знају колико је укоријењен српски народ на овим просторима, те да нико не може да им каже да су однекуд дошли на ове просторе“, напоменуо је Мастиловић.
извор: СРНА/Јавност
