“КУМОВИ”, Градско позориште Семберија
12. фебруар
20.00
Цијена улазнице: 10КМ
Играју: Мирна Јовановић, Михаило Максимовић, Иван Петровић, Драгана Арсенић и Ненад Благојевић
Миливоје Млађеновић, умјетнички директор: „“Кумови” су драмски текст Душана Ковачевића настао 2012. који говори о могућностима сналажења у нашим хаотичним, бесперспективним друштвеним околностима, као и грчевитим напорима појединца да закрпи незакрпиве рупе у систему на који је осуђен. У тексту се, такође, битно отварају теме пријатељства, брачне љубоморе и прељубе, а уведене су и црте трилера, акционе драме, као и фантастике. Ауторова жанровска одредница, “комедија свакодневне трагедије“, директно упућује на његове трагикомичне основе и наслућује ход по танкој жици, граничној, нестабилној линији између комедије и трагедије. То је избор који на сасвим одговарајући начин, сугестивно и сликовито, представља искривљено, апсурдно огледало живота у морално и економски опустошеној Србији или било ком делу бивше државе. Драма је написана за шест глумаца, а ликови су формирани у дијапазону између психолошког реализма и комичке гротеске. Протагониста је Милан, несрећник који је остао без посла, због чега полако искаче из колосека живљења, губи рационалност и идентитет. Његова супруга Ана је непрестано забринутa за Миланово здравље. Њихова Кума, супруга мистериозно несталог поп певача Бобана, уноси у игру тонове гротеске, као и преостала два лика – Инспектор и Вучко. Њих двојица су карикатуре, али врло фино, рељефно дате. “Кумови” се тематски и стилски настављају на претходне, такође апсурдом обојене, Ковачевићеве трагикомичне приказе савременог српског друштва, „Генералну пробу самоубиства“ и „Живот у тесним ципелама“. „Кумови” су идејно снажан и комички катарзичан одраз лудила које нас окружује, али полако урања и у нас саме, постајући неотуђиви део наших тела. Душан Ковачевић овом комедијом приређује и омаж животињском свету који је од памтивека са човеком: колико је човеку добро, толико је и тим бићима која су по предању створена од истог творца. Дакле, желео је да види да ли је могуће и да ли ће се то десити, да ћемо једног дана од све муке сви – лајати”.
