Услужни сектор у Босни и Херцеговини диже стопу БДП-а
Раст услужног сектора ове године понајвише је доприносио расту економске активности, имајући у виду како су индикатори попут индустријске производње и извоза робе забиљежили кумулативни пад, наводи се у анализи Централне банке Босне и Херцеговине.
Додали су да процјењују годишњи раст реалне економске активности у трећем кварталу 2024. године на 2,3%, што је идентично процјени из септембра.
„Прелиминарна процјена годишњег раста реалног БДП-а за четврти квартал 2024. године износи 2,1%, темељем очекивања о слабој потражњи из иностранства и утицаја поплава. Процјењујемо да би укупна инфлација могла износити 1,5%, а темељна инфлација 3,8% у четвртом кварталу 2024. године“, пише у саопштењу Централне банке БиХ.
Према прелиминарним процјенама, изузимајући непредвиђене цјеновне шокове, из Централне банке БиХ кажу да очекују благо јачање инфлаторних притисака у првом кварталу 2025. године, и годишњу инфлацију од 1,8%. „Поскупљење електричне енергије и превоза може довести до ланчаних поскупљења услуга и робе широке потрошње, усљед чега би пројекције инфлације могле бити ревидиране и навише“, истакли су из Централне банке БиХ.
Игор Гавран, економски аналитичар, каже да за стање у којем је наша привреда и у односу на вишедеценијско економско заостајање, овај раст није ни приближно довољан да се осјети као озбиљан економски раст и развој, а структура је такође неповољна.
„Наиме, раст индустријске производње би требало да буде кључни генератор одрживог раста економије, уз раст запослености и животног стандарда, док су резултати услужног сектора попут туризма, наравно, значајни и добродошли, али то не може бити мотор раста економије. Нисмо ми неки глобални финансијски центар у којем стотине хиљада људи обавља добро плаћене послове у финансијама, па да онда кажемо да тај услужни сектор ствара заиста респектабилну вриједност и носи нашу економију. Код нас се услуге прије свега односе на трговину (која не ствара нову вриједност, већ највећим дијелом се односи на препродају увозне робе) и туризам, обје гране с ниско плаћеним пословима и зависне од остатка економије и потрошње. Не треба нас заваравати да је ова стопа раста статистички пуно виша него, рецимо, њемачка, јер ми смо потпуно другачија економија. Јесте боље него да је још нижа, али то није никаква утјеха. Црна Гора ће вјероватно имати још вишу стопу раста, али то је такођер илузија, јер они практично немају озбиљну индустрију“, објаснио је Гавран.
извор:БХРТ
