За пола године дијаспора послала скоро двије милијарде марака

Раст дознака из иностранства је константан, а то показују и подаци за други квартал ове године када је у БиХ стигло више од 1,1 милијарду марака, док се укупно за шест мјесеци слило 1,97 милијарди КМ.

Према подацима Централне банке Босне и Херцеговине, укупни текући трансфери у другом кварталу ове године износили су око 1,5 милијарди марака и повећани су у односу на први квартал када су износили 1,2 милијарде. Укупни текући трансфери за пола године износили су више од 2,6 милијарди КМ.

Од укупних текућих трансфера у другом кварталу, 1,1 милијарда КМ односи се на персоналне трансфере, односно на новчане дознаке из иностранства. У поређењу са првим кварталом забиљежен је знатан раст дознака из иностранства, јер је у БиХ, како истичу за „Независне новине“ из Централне банке БиХ, током прва три мјесеца стигло нешто више од 857 милиона КМ. Гледајући полугодишњи период, ове године за шест мјесеци у БиХ је стигло 1,97 милијарди КМ, док је за шест мјесеци лани у БиХ се слило 1,76 милијарди марака.

„Преосталих 373,8 милиона КМ односи се на остале текуће трансфере, од чега се на социјална давања, односно на пензије из иностранства односи 331,19 милиона КМ“, истакли су из Централне банке БиХ за „Независне новине“, а и ту је забиљежен раст у односу на први квартал.

Иначе, Централна банка БиХ не располаже подацима из којих земаља БиХ прима највише новчаних дознака јер још увијек нема званичне процјене по земљама.

„Може се рећи да углавном долазе из земаља западне Европе, Скандинавије и Сјеверне Америке, гд‌је је бх. дијаспора најприсутнија“, истичу они за „Независне новине“.

Предраг Млинаревић, професор на Економском факултету Универзитета у Источном Сарајеву, у разговору за „Независне новине“ истиче да су дознаке из иностранства битна детерминанта наше потрошње.

„Наиме, оне у укупном износу на годишњем нивоу достижу вриједности између четири и пет милијарди конвертибилних марака, што чини око 20 одсто расположивог дохотка наших грађана. Ако знамо да је потрошња носећа компонента агрегатне тражње у нашој економији, онда се значај дознака за привредни раст лако препознаје. Дознаке из иностранства омогућавају и финансирање нашег трговинског дефицита па смо због тога у групи земаља која има мањи дефицит текућег биланса од спољнотрговинског дефицита“, наводи Млинаревић.

Према његовим ријечима, кључни проблем у вези са дознакама из иностранства лежи у чињеници да не користимо потенцијал који има наша дијаспора.

„Нисмо се довољно позабавили подстицањем инвестиција наше дијаспоре које би значајније допринијеле одрживом привредном расту кроз повећање производње и запослености. Искуства земаља попут Ирске, која је захваљујући својој дијаспори и њиховим инвестицијама структурно трансформисала своју економију према технолошки напреднијој производњи више додане вриједности, могу бити поучна. Они су подстицајним пореским амбијентом и улагањем у образовање привукли инвестиције своје дијаспоре које су омогућиле трансфер технологија и економски преображај“, објашњава он за „Независне новине“.

Марин Баго, предсједник Удружења потрошача „Футура“ из Мостара, раније је за „Независне новине“ казао да је новац који долази из иностранства значајан.

„Ми немамо баш детаљно ко све уплаћује тај новац и коме иде, али претпостављам да наши људи из дијаспоре помажу својим обитељима да нешто инвестирају, да нешто купују… И наравно да је то значајна свота. Без те своте било би сигурно све другачије у Босни и Херцеговини“, рекао је Баго.

извор: НЕЗАВИСНЕ НОВИНЕ