Muzej \u017ertava genocida saop\u0161tava da je upravo objavljena reprezentativna dvojezi\u010dna srpsko\u2013engleska nau\u010dna studija na\u0161e istaknute istori\u010darke umetnosti g\u0111e dr Jelene Erdeljan, redovne profesorke Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, pod naslovom ,,Slike monahinje Marije: Sveti novomu\u010denici jasenova\u010dki u svetlosti Vaskrsenja\u201c.
Recenzenti ove nau\u010dne studije su istori\u010darka umetnosti g\u0111a prof. dr Sara Ofenberg (Univerzitet Ben\u2013Gurion u Negevu, Dr\u017eava Izrael) istori\u010dar i muzejski savetnik u Muzeju \u017ertava genocida g. dr Dragan Cvetkovi\u0107, te grafi\u010dar i kustos u Muzeju \u017ertava genocida dr um. Nikola Radosavljevi\u0107.
Objavljivanje ove publikacije omogu\u0107ili su Ministarstvo kulture, Telekom Srbija i Fondacija Muzeja \u017ertava genocida.
Monografska publikacija, kao prva koja sadr\u017ei i integralno svedo\u010danstvo monahinje Marije (Anti\u0107), pripadnice mona\u0161ke obitelji srpskog pravoslavnog manastira Ro\u0111enja Svetog Jovana \u041arstitelja u Jasenovcu (Eparhija pakra\u010dko\u2013slavonska), time je oboga\u0107ena neposrednim iskustvom molitve, postojanja i stvarala\u0161tva na najstradalnijem mestu za srpski narod u celokupnoj njegovoj istoriji.
Publikacija je inspirisana snagom i lepotom radova monahinje Marije u kojima se me\u0161aju ikonopisa\u010dke tradicije sa naivom i elementima stripa i grafike Dalekog istoka te srastaju u tragediju svih jasenova\u010dkih \u017ertava i obnovljeni \u017eivot dana\u0161njeg manastira bri\u0161u\u0107i granicu izme\u0111u Neba i Zemlje.
Inspirisani stvarnim i tragi\u010dnim doga\u0111ajima koji su se odigrali u sistemu koncentracionih i logora smrti NDH u Jasenovcu radovi monahinje Marije jesu ikoni\u010dne predstave i savremeni svedok vremena i podru\u010dja koje je i dalje mesto bola, stradanja, patnje i se\u0107anja.
Nebeska dimenzija radova, citati iz Starog i Novog zaveta, molitve iz slu\u017ebe Svetim jasenova\u010dkim novomu\u010denicima koji su deo publikacije, najpotresnije su svedo\u010danstvo o Jasenovcu kao najve\u0107em gubili\u0161tu srpskog naroda sa najmanje 115 velikih masovnih grobnica i neznanim mno\u0161tvom rasutih manjih grobnica.
Radove je izvela autorka koja je monahinja, a ne \u0161kolovani likovni umetnik. Stoga je u ovom slu\u010daju umetnost iskori\u0161\u0107ena kao pojam i svojevrsni kanal za sprovo\u0111enje duhovne i univerzalne, skoro pa bo\u017eanske misli kako bi se ona otelotvorila u radovima monahinje Marije.
Iako suptilni u formatu, koloritu, tehnici i pristupu umetnosti radovi jesu univerzalne slike sveta koji i danas strada, scene koje se iznova ponavljaju reflektuju i budu\u0107i strah koji opstaje i hrani se patnjom iz nedavne pro\u0161losti na\u0161eg srpskog naroda, strah od apsolutnog razaranja humanosti, \u010dove\u010dnosti, nemanja svesti o ne\u017enosti i potrebama drugog zbog \u010dega pozivaju na preispitivanje i razmi\u0161ljanje o tome \u0161ta zna\u010di biti \u010dovek.
\ud83d\udd36\ud83d\udd36\ud83d\udd36
Izvodi iz recenzija
,,Ova knjiga je zna\u010dajna za sve one koji su posve\u0107eni razumevanju pitanja umetnosti i genocida, sa posebnim fokusom na genocid koji je Nezavisna Dr\u017eava Hrvatska sprovela nad Srbima, Jevrejima i Romima.
Autorkina pronicljiva razmatranja daju zna\u010dajan doprinos oblasti istorije umetnosti, bacaju\u0107i svetlo na slo\u017eena geopoliti\u010dka pitanja Srbije, Hrvatske, kao i Bosne i Hercegovine.
\u0160tavi\u0161e, ona duboko zadiru u temu kulture se\u0107anja i klju\u010dnu ulogu koja pripada mona\u0161kim tradicijama, a zasnovano na sveobuhvatnom ispitivanju umetni\u010dkog dela monahinje Marije.
Umetni\u010dka dela i njihovo tuma\u010denje predstavljeno u ovoj knjizi obuhvataju impresivan niz teolo\u0161kih, dru\u0161tvenih i politi\u010dkih diskursa.“
prof. dr Sara Ofenberg
istori\u010darka umetnosti
Univerzitet Ben\u2013Gurion u Negevu (Izrael)
\ud83d\udd36
,,\u041anjiga prof. dr Jelene Erdeljan pod naslovom ,,Slike monahinje Marije: Sveti novomu\u010denici jasenova\u010dki u svetlosti Vaskrsenja\u201c svakako budi pa\u017enju temom koja je nedovoljno obra\u0111ena u na\u0161oj nau\u010dnoj zajednici.
Likovni prikazi ratnih stradanja nisu nepoznati na na\u0161em umetni\u010dkom prostoru, ali ikonopisa\u010dki prikazi do sada nisu obra\u0111eni. Iako se knjiga bavi umetno\u0161\u0107u ikonopisanja i stradanjem u Jasenovcu, kao i pristupom monahinje Marije ovoj temi, ova publikacija zaslu\u017euje i pa\u017enju istori\u010dara.
Monahinja Marija je, u svojim ikonografskim radovima, uspela da sublimira kolektivnu svest o patnjama i stradanju srpskog, jevrejskog i romskog naroda u Nezavisnoj Dr\u017eavi Hrvatskoj, prvenstveno u Jasenovcu, i da istakne pojedina\u010dne primere mu\u010deni\u0161tva imenuju\u0107i \u017ertve i stradalnike.
Pored toga, na svojim ikonama je predstavila i pojedince koji su pre\u017eiveli strahote genocida, prikazuju\u0107i ih kao kontinuitet \u017eivota i trijumf nad smr\u0107u, kao simbole trajanja srpskog naroda i pravoslavne crkve na tom prostoru, videv\u0161i ih istovremeno kao nezaobilazne svedoke tih doga\u0111aja.“
dr Dragan Cvetkovi\u0107
istori\u010dar i muzejski savetnik
Muzej \u017ertava genocida
\ud83d\udd36
,,\u041aonkretnim istorijskim podacima autorka daje univerzalno zna\u010denje tako da stravi\u010dni zlo\u010dini po\u010dinjeni nad srpskim, jevrejskim i romskim narodom od strane Nezavisne Dr\u017eave Hrvatske za vreme Drugog svetskog rata nadrastaju svoj vremenski okvir i postaju univerzalni simbol stradanja.
Erdeljan razmatra, tuma\u010di i ,,prevodi\u201c vizuelne kompozicije prepune simbola, njihove kompleksne i sintezne strukture dok, sadruge strane, sama monahinja Marija tekstualno potcrtava ono \u0161to na radovima vidimo.
Ova jedinstvena simbioza dva teksta, uz prate\u0107e reprodukcije radova, fotografskih bele\u0161ki sa terena (manastir Ro\u0111enja Svetog Jovana \u041arstitelja u Jasenovcu i Spomen\u2013podru\u010dje ,,Jasenovac\u201c) i onih iz Zbirke fotografija Muzeja \u017ertava genocida, nudi nam poseban izvor saznanja o najtragi\u010dnijem periodu nacionalne istorije, vremenu i prostoru koji su sami po sebi strahotni.
\u010citav opus radova monahinje Marije na originalan i potresan na\u010din daje uvid u mo\u0107 ikone\u2013slike, njen zna\u010daj u savremenom trenutku i snagu u percepciji i vizuelizaciji genocida.“
dr um. Nikola Radosavljevi\u0107
grafi\u010dar i kustos
Muzej \u017ertava genocida
\ud83d\udd36\ud83d\udd36\ud83d\udd36
O autorki
Jelena Erdeljan ro\u0111ena je 1965. godine u Beogradu. Studije istorije umetnosti pri Odeljenju za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu zavr\u0161ila je 1989. godine.
Njan rad pod naslovom \u201eRaspe\u0107e i Silazak u ad u Sopo\u0107anima. Ikonografska studija\u201c nagra\u0111en je nagradom Narodnog muzeja Srbije kao najbolji diplomski rad iz oblasti istorije umetnosti te godine.
Magistarski rad pod naslovom \u201eNadgrobni spomenici od XIV do XVIII veka na nekropolama u okolini Novog Pazara\u201c odbranila je 1995. godine na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, kod mentora prof. dr Jovanke Maksimovi\u0107.
Doktorsku tezu pod naslovom \u201eIdeja Jerusalima i gradovi\u2013prestonice dr\u017eava pravoslavnih Slovena u poznom srednjem veku\u201c odbranila je 2008. godine na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Tokom studija prof. dr Jelena Erdeljan je bila demonstrator u nastavi na predmetu Op\u0161ta istorija umetnosti srednjeg veka.
U\u010destvovala je u vi\u0161e istra\u017eiva\u010dkih terenskih kampanja obavljanih u okviru nau\u010dnog projekta pod nazivom Srpski srednjovekovni nadgrobni spomenici.
Od 1991. godine zaposlena je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu kao asistent\u2013pripravnik, a potom i asistent, od 2009. do 2015. godine bila je u zvanju docenta, da bi u martu 2015. godine bila izabrana u zvanje vanrednog profesora.
Godine 2019. izabrana je za redovnog profesora pri Odeljenju za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Pored redovnog rada na mati\u010dnom fakultetu, prof. dr Jelena Erdeljan je tokom \u0161kolske 2011\/2012. godine predavala Istoriju umetnosti na Filolo\u0161ko\u2013umetni\u010dkom fakultetu Univerziteta u \u041aragujevcu.
Prof. dr Jelena Erdeljan bila je \u010dlan organizacionih i akademskih odbora, kao i uvodni\u010dar sa predavanjem po pozivu na vi\u0161e me\u0111unarodnih nau\u010dnih konferencija.
Bila je urednik i \u010dlan redakcije vi\u0161e nau\u010dnih \u010dasopisa i zbornika radova, te saradnik na vi\u0161e doma\u0107ih i me\u0111unarodnih nau\u010dnih projekata.
\u0160irenju dostignu\u0107a srpske nauke u me\u0111unarodnom akademskom okru\u017eenju posebno je doprinela i velikim brojem prevoda nau\u010dnih tekstova i monografskih studija sa srpskog na engleski jezik.<\/p>\n\n\n\n
Izvor: Javnost\/Muzej \u017ertava genocida Beograd<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Muzej \u017ertava genocida saop\u0161tava da je upravo objavljena reprezentativna dvojezi\u010dna srpsko\u2013engleska nau\u010dna studija na\u0161e istaknute istori\u010darke umetnosti g\u0111e dr Jelene Erdeljan, redovne profesorke Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, pod naslovom ,,Slike monahinje Marije: Sveti novomu\u010denici jasenova\u010dki u svetlosti Vaskrsenja\u201c.Recenzenti ove nau\u010dne studije su istori\u010darka umetnosti g\u0111a prof. dr Sara Ofenberg (Univerzitet Ben\u2013Gurion u Negevu, Dr\u017eava […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":4982,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[120],"tags":[],"class_list":["post-4981","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-kultura-sjecanja"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/javnost.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/4981","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/javnost.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/javnost.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/javnost.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/javnost.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=4981"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/javnost.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/4981\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":4983,"href":"https:\/\/javnost.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/4981\/revisions\/4983"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/javnost.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/4982"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/javnost.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=4981"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/javnost.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=4981"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/javnost.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=4981"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}