{"id":4096,"date":"2024-03-11T12:50:47","date_gmt":"2024-03-11T11:50:47","guid":{"rendered":"https:\/\/javnost.rs\/?p=4096"},"modified":"2024-03-11T12:52:17","modified_gmt":"2024-03-11T11:52:17","slug":"predstavljena-knjiga-o-legendarnom-profesoru-tarasjevu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/javnost.rs\/?p=4096","title":{"rendered":"Predstavljena knjiga o legendarnom profesoru Tarasjevu"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Andrej Tarasjev, univerzitetski profesor, pisac ud\u017ebenika, legendarni profesor Filolo\u0161kog fakulteta u Beogradu koji je bio i ostao most izme\u0111u ruskog i srpskog naroda.<\/p>

Profesor Andrej Tarasjev potomak je ruskih izbeglica koji su u Srbiji, u Beogradu na\u0161le svoj dom i u srpskom okrilju dobile novi smisao \u017eivota i doprinele kulturi, obrazovanju i duhovnom \u017eivotu novog zavi\u010daja, ostavivi\u0161i duboki trag i veliko po\u0161tovanje potomaka.<\/p>

U prepunoj sali Ruskog doma o profesoru Tarajsevu, ro\u0111enom Beogra\u0111aninu a potomku belih Rusa, govorili su samo neki od 34 autora knjige koji je povodom njegovog 90.ro\u0111endana objavila izdava\u010dka ku\u0107a \u201e\u010cigoja\u201c a priredila Branislava Markovi\u0107.<\/p>

Knjiga \u201eProfesoru Tarasjevu u \u010dast\u201c pisana je srcem i du\u0161om, u njoj se nalaze sabrani utisci, se\u0107anja, anegdote iz \u017eivota i prikazi rada ovog izuzetnog \u010doveka, pedagoga, ali i osniva\u010da hora \u201eLu\u010dinu\u0161ka\u201c, evo i dva teksta iz knjige \u201eProfesoru Tarasjevu u \u010dast\u201c.<\/p>

\u00a0<\/div>

VELIKA RUSKA DU\u0160A MOJEGA KUMA ANDREJA TARASJEVA<\/p>

Pi\u0161e, Zorica Pele\u0161<\/p>

Od svih Rusa koje poznajem moj voljeni Andrej Tarasjev je najvi\u0161e ruska du\u0161a. Temeljnog nacionalnog vaspitanja i \u010dvrstih istorijskih tradicija on je zaista granit od tradicije, simbol starog morala, ljubak, briljira nesvakida\u0161njom duhovno\u0161\u0107u svojstvenom najvi\u0161e Rusima i na jedan poseban na\u010din poseduje specifi\u010dan ruski ton i stil. Presre\u0107na sam \u0161to sam zahvaljuju\u0107i kumovskoj vezi na\u0161ih porodica na vrhovima prstiju u\u0161etala kroz vrata njegovog srca, koje me je od prvog trena prigrlilo na o\u010daravaju\u0107i na\u010din. Odu\u0161evljava me \u0161to u svojoj pojavi, karakteru i mentalitetu nosi prekrasne osobine i obele\u017eja zavi\u010daja svojih predivnih roditelja \u2013 najveli\u010danstvenije pravoslavne carice RUSIJE.<\/p>

Krase ga izuzetne retke osobine i on je jedan poseban \u010dovek, koji je svoj \u017eivot u profesionalnoj i dru\u0161tvenoj delatnosti podredio sebi kao bezuslovnu obavezu da li\u010dno i istrajno radi za dobrobit onih kojima je potreban. Kao li\u010dnost jakog nacionalnog karaktera i slobodoumlja formirao se i kao nau\u010dnik \u2013 intelektualac sa \u010dvrstim moralnim na\u010delima o nau\u010dnom radu i nauci uop\u0161te. Sav kipti od ljubavi, ne samo prema Rusiji, ve\u0107 i prema Srbiji, uvek spreman da pru\u017ei svoj skromni doprinos gde je to potrebno.<\/p>

Svaki trenutak proveden sa njim je za mene uvek neka nova lepota, jer sav kipti prirodnom krasotom i istinom, koje su izraz i odjek pravog ruskog duha, plemenite, rodoljubive i velike du\u0161e. Posebno mi je bila velika \u010dast i radost, kada je govorio na promociji moje knjige \u201cPROTA STEVAN DIMITRIJEVI\u0106 AN\u0110EO BO\u017dIJI ZA JU\u017dNU SRBIJU\u201d u Kulturnom centru \u010cukarica, koju je 2009.godine organizovao njegov veliki prijatelj bla\u017eenopo\u010div\u0161i protojerej \u2013 stavrofor Dejan Dejanovi\u0107, stare\u0161ina Crkve Svetog mu\u010denika Trifuna Top\u010diderskom groblju u Beogradu.<\/p>

Protojerej \u2013 stavrofor dr Stevan Dimitrijevi\u0107, student \u010duvene Dovne akademije u Kijevu, bio je profesor Andrejevom ocu Vitalijuu na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a kasnije i njegov veliki prijatelj sve do svoje smrti 1953.godine. Bila sam odu\u0161evljena kada je Andrej po\u010deo ne\u017eno da otvara kapiju se\u0107anja svojeg detinjstva, koje je najvi\u0161e voleo da provodi u porti Ruskog hrama SVETE TROJICE na Ta\u0161majdanu u Beogradu, kada su tamo sedeli njegov otac Vitalij i prota Steva, kako su ga svi zvali od milo\u0161te.<\/p>

<\/figure>

Prota Steva je u porti zasadio prekrasne jorgovane, koje je redovno i odr\u017eavao. Donosio je, kako je ANDREJ ispri\u010dao, neumorni prota Steva, \u0161amlicu i ba\u0161tenske makaze iz svojeg stana u blizini, na Bulevaru kralja Aleksandra broj 17 u zgradi koja je tada pripadala SPC, i sede\u0107i na \u0161amlici oblikovao makazama grane jorgovana, dok ga je Andrej s u\u017eivanjem posmatrao. Posle zavr\u0161enog posla prota Steva i Andrejev otac bi sedeli na jednom tremu , koji je imao divne zelene drvene stubove, pili \u010daj i govorili \u201cpo-ruski\u201d. Pitala sam Andreja, kako je prota Steva govorio ruski jezik, a on mi je ushi\u0107eno odgovorio da ga je govorio perfektno i da niko ne bi poverovao da nije bio ro\u0111eni Rus. Posebno je voleo da posmatra protu Stevu dok je sa njegovim ocem slu\u017eio u Hramu, jer je bio izuzetno markantna li\u010dnost. Prota Steva je bio profesor petorici srpskih patrijaraha \u2013 Varnavi, Gavrilu, Pavlu, Germanu i Irinej, kao i dvojici svetitelja: Svetom Jovanu \u0160angajskom i Svetom Nikolaju Velimirovi\u0107u, kao i divnom Vladimiru Albinovi\u010du Majevskom, kojeg je preporu\u010dio patrijarhu Varnavi za li\u010dnog sekretara i koji je napisao sjajnu biografiju na\u0161eg svetog mu\u010denika patrijarha Varnave.<\/p>

Tokom studija u Kijevu prota Steva je bio me\u0111u prvim Srbima koji su po arhivama Kijeva, Moskve i Sankt-Peterbuga istra\u017eivali gra\u0111u o rusko \u2013 srpskim odnosima kroz vekove.<\/p>

Kada smo 2015 godine profesor istorije O\u0160 \u201cBubanjski heroji\u201d\u201d iz Ni\u0161a \u0110OR\u0110E BOJANI\u0106 i ja zavr\u0161ili rukopis na\u0161e zajedni\u010dke knjige ,,RUSKO-SRPSKI BRATSKI ODNOSI\u201d, zamolila sam Andreja da za knjigu napi\u0161e predgovor i recenziju, \u0161to je on prihvatio s velikom rado\u0161\u0107u i hvala mu beskrajno zbog toga, a posebno zbog izuzetno dirljivog predgovora \u2013 \u201d Hvala ti, SRBIJO.! \u201d Posle dve godine ova na\u0161a izuzetno dragocena knjiga je prevedena u Rusiji na ruski jezik i nalazi se i u kabinetu predsednika RUSKE FEDERACIJE Vladimira V. Putina, kao i u mnogim ruskim zna\u010dajnim bibliotekama. Promociju ove knjige smo odr\u017eali u Ruskom domu u Beogradu, povodom DANA POBEDE 2017. godine.<\/p>

Neizmerno sam blagodarna dragom Andreju, koji se od malena hranio zdravom i so\u010dnom duhovnom hranom, \u0161to je 2016. godine prihvatio moj poziv da zajedno u\u010destvujemo u RUSKO- SRPSKOJ ME\u0110UNARODNOJ PROSVETNOJ SARADNjI IZ PREDEMTA ISTORIJE I VERONAUKE putem videa 2016.godine. Tema predavanja je bila ,,RUSKI EMIGRANTI U SRBIJI\u201d. Inicijativa za sjajne \u010dasove putem videa potekla je iz O\u0160 ,,Bubanjski heroji\u201d iz Ni\u0161a od profesora istorije \u0110or\u0111a Bojani\u0107a i verou\u010ditelja \u0111akona Dejana Jovanovi\u0107a, uz blagoslov direktorke \u0161kole gospo\u0111e Verice Radenkovi\u0107. Odmah je ovu divnu ideju prihvatio na\u0161 ruski brat profesor Aleksandar Nikolajevi\u010d Muravjov, iz PONjKINSKE OSNOVNE \u0160KOLE iz IVANOVSKE OBLASTI RUSKE FEDERACIJE, rukovodilac ,,Rusko-srpskog kluba\u201d u Osnovnoj \u0161koli BR.11 iz grada \u0160UJE, u Ivanovskoj oblasti ,RUSKE FEDERACIJE.<\/p>

Drugi zajedni\u010dki \u010das Andreja i mene bio je 2019. godine, a tema predavanja je bila Ruska knji\u017eevnost u srpskim \u0161kolama. Bilo ga je milina slu\u0161ati, posebno \u0161to je govorio na ruskom jeziku. A ovaj divni \u010das je zajedno sa profesorom istorije \u0110or\u0111em Bojano\u0107em i njegovom \u0161kolom iz Ni\u0161a, organizovala Ruska organizacija \u201cRUSKO-SRPSKI DIJALOG\u201d koju je predvodio direktor Evgenij Osenkov.<\/p>

U divnom se\u0107anju mi je ostao i na\u0161 odlazak u Mladenovac 2.aprila.2014. godine sa \u010dlanovima Sekcije za istoriju medicine SRPSKOG LEKARSKOG DRU\u0160TVA, \u010diji sam i ja \u010dlan, gde smo prisustvovali otkrivanju SPOMEN \u2013 PLO\u010cE \u010duvenom mladenova\u010dkom lekaru \u201d DOKTORU RUSU \u201d -dr SERGEJU GEORGIJEVI\u010cU KARINKOVSKOM, na zgradi Specijalne bolnice za interne bolesti.<\/p>

Prisutan je bio i tada\u0161nji ambasador RUSKE FEDERACIJE U SRBIJI Nj.E. GOSPODIN ALEKSANDAR \u010cEPURIN. Posle otkrivanja spomen- plo\u010de izuzetno potresan govor je odr\u017eao dr Branislav \u2013 Brana Dimitrijevi\u0107, profesor Stomatolo\u0161kog fakulteta iz Beograda i predsednik Sekcije za istoriju medicine Srpskog lekarskog dru\u0161tva, i svima nam naterao suze na o\u010di. Andrej je ovu besedu nazvao POEMOM i odmah me je zamolio da je potra\u017eim od dr Dimitrijevi\u0107a , jer je po\u017eeleo da je prevede na ruski jezik i po\u0161alje u Moskvu.<\/p>

Andrej je, kao izuzetno dragocena podloga svim plemenitim i korisnim stremljenjima ruske nacije, posebno vodio ra\u010duna o o\u010duvanju spomena na legendarnog ruskog generala PETRA NIKOLAJEVI\u010cA VRANGELA, koji je bio rado do\u010dekivan gost u stanu Andrejevih roditelja, kao i kod prote Steve Dimitrijevi\u0107a, i koji je pri dolasku iz Sremskih Karlovaca u Beograd redovno prisustvovao bogoslu\u017eenjima u ruskom Hramu SVETE TROJICE U BEOGRADU u koji je, po njegovoj poslednjoj \u017eelji, preneseno njegovo telo iz Belgije. Andrej me je uvek molio, kada bi u listu \u201d POLITIKA \u201d objavio pomen generalu VRANGELU u ruskom hramu, da preko dru\u0161tvenih mre\u017ea obavestim i pozovem sve po\u0161tovaoce ovog legendarnog generala na njegov pomen.<\/p>

Odu\u0161evljavao me je svaki put i kada sam slu\u0161ala koncert njegovih bo\u017eanstvenih Lu\u010dinu\u0161ki, kojima je poput \u010darobne lampe dodavao rasko\u0161nu svetlost, a mene molio da obavestim javnost o njihovom koncertu. Svako pismo je zavr\u0161avao re\u010dima ,,TVOJ ANDREJ\u201d \u0161to je meni posebno prijalo i na\u0161 odnos \u010dinilo bliskim i \u010dudesnim.<\/p>

Ljupkost je izraz jedinstvene lepote njegove du\u0161e, jer on uvek treperi strastven i sav u napetosti svojeg temperamenta. Iz njega je \u010desto izbijala i tragi\u010dna ose\u0107ajnost kada bi mi sa setom govorio o vihoru seobe, koji je doneo i njegove roditelje u na\u0161u SRBIJU.<\/p>

<\/figure>

Mnogo me je radovala i \u010dinila posebno po\u010dastvovanom njegova \u017eelja da sedimo zajedno na koncertu u Ruskom domu i u Etnografskom muzeju i da pevamo. Moj kum je odraz i odjek pravog ruskog duha, neobi\u010dna pojava i jedinstvena priroda, kao \u0161to su jedinstvene i njegove sede vlasi.<\/p>

Prof. Tarasjev poseduje beskrajnu blagost u svojem pogledu i kao dragocen prijatelj i omiljeni profesor ve\u0107 je evo za \u017eivota svojeg spleo o\u010daravaju\u0107i neuveli venac slave i kod nas svojih savremenika, kao i kod potomaka, stvoriv\u0161i an\u0111eoski hor LU\u010cINU\u0160KA, koji je pravi pravcati odsjaj njegove bo\u017eanske ruske du\u0161e.<\/p>

HVALA MU \u0160TO POSTOJI TAKO \u010cAROBAN I DU\u0160EVAN..<\/p>

HVALA MNOGO I PREKRASNOJ \u201cRAZREDNOJ \u201d BRANISLAVI \u2013 BRANKI MARKOVI\u0106, KOJA I BEZ \u010cAROBNOG \u0160TAPI\u0106A NA SVAKOM KONCERTU \u201cLU\u010cINU\u0160KI\u201d UME DA STVORI TAKO RASKO\u0160NU \u010cAROLIJU SVOJIM JEDINSTVENIM VO\u0110ENjEM PROGRAMA, \u0160TO MNOGO GOVORI O VELIKOM PO\u0160TOVANjU I LjUBAVI ZA SVOJEG DRAGOG PROFESORA ANDREJA I<\/p>

SVE BO\u017dANSTVENE \u010cLANOVE ,,LU\u010cINU\u0160KE\u201d.<\/p>

Na kraju \u017eelim da izrazim veliku zahvalnost svim \u010dlanovima hora \u201cLu\u010dinu\u0161ka\u201d na izuzetnoj ljubavi koju mi pru\u017eaju godinama i \u0161to me, pored Andreja, svi nazivaju KUMOM. Sre\u0107na sam \u0161to postoje i \u0161to mogu da im uzvratim ljubav i po\u0161tovanje, jer ih sve do\u017eivljavam kao svoje najro\u0111enije. Hvala im i \u0161to sam pre nekoliko godina imala veliku \u010dast da zajedno sa njima idem u rodni Aleksinac prote STEVE DIMITRIJEVI\u0106A, gde su imale prekrasan koncert.<\/p>

S LjUBAVLjU I PO\u0160TOVANjEM, KUMA ZORICA PELE\u0160, biograf prote Stevana M. Dimitrijevi\u0107a, jedan je od autora Srpske enciklopedije i Srpskog biografskog re\u010dnik \u2013 SBR, istori\u010dar medicine i publicista.<\/p>

<\/figure>

RASKO\u0160NA \u0160IROKA RUSKA DU\u0160A ZNAMENITOG UNIVERZITETSKOG PROFESORA RUSKOG JEZIKA I ISTORIJE RUSKE KULTURE ANDREJA TARASJEVA<\/p>

Pi\u0161e: akademik prof. dr RADMILA TONKOVI\u0106<\/p>

Kao studenti jo\u0161 vi\u0161e smo zavoleli Rusiju slu\u0161aju\u0107i, gledaju\u0107i i upijaju\u0107i o\u010daravaju\u0107e pri\u010de divnog profesora Andreja Tarasjeva.<\/p>

Susretala sam se s njim i u Beogradu i u Moskvi i pitala se, za\u0161to on ne \u017eivi u svojoj obo\u017eavanoj Rodini! Od prvog susreta sam ose\u0107ala i duboko odu\u0161evljenje i tugu u tom silnom i ne\u017enom Rusu. A on je pripovedao poneseno i razdragano, ali i nostalgi\u010dno i elegi\u010dno, sa \u0161irokim zamasima jedne divne rasko\u0161ne du\u0161e i uma, sav predan i posve\u0107en svojoj matu\u0161ki Rusiji \u2013 njenoj kulturi, umetnosti, nauci i njenim divnim ljudima\u2026 I sve je to prenosio na sagovornike, slu\u0161aoce, publiku.<\/p>

Kroz njegova bajkovita kazivanja rasko\u0161nog uma i du\u0161e svim svojim bi\u0107em smo zavoleli daleku i jo\u0161 nevi\u0111enu i nedo\u017eivljenu Rusiju.<\/p>

A kada sam oti\u0161la na studije na Moskovski dr\u017eavni univerzitet \u201cLomonosov\u201d (MGU), profesor Tarasjev mi je po\u017eeleo sre\u0107u, uz opasku, da tamo odlaze samo najbolji! I bila sam presre\u0107na, jer mi je to rekao najbolji profesor, a opravdala sam njegove re\u010di zavr\u0161iv\u0161i studije sa ZLATNOM ZNA\u010cKOM kao najbolji diplomac. I do danas smo dugogodi\u0161nji prijatelji, a to je za mene velika \u010dast!<\/p>

Tragi\u010dna Oktobarska revolucija je poput ogromnog talasa zapljusnula Srbiju ruskim izbeglicama \u2013 biserima ruske nauke, kulture, obrazovanja i teologije i porodica Tarasjev je odigrala va\u017enu ulogu u o\u010duvanju duhovne snage \u201cbelih\u201d Rusa u novoj Otad\u017ebini Srbiji. Andrejev otac protojerej Vitalij Tarasjev je bio dugogodi\u0161nji stare\u0161ina Ruske crkve Svete Trojice u Beogradu, prethodno zavr\u0161iv\u0161i Prizrensku bogosloviju (1926.) i diplomirav\u0161i na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Beogradu (1931.) i o njemu sam pisala u svom \u010dlanku o \u201cbelim\u201d Rusima u Zborniku Matice Srpske: PRIZRENSKA BOGOSLOVIJA: \u017dIVOT, MISIJA, DOPRINOS (150 godina od osnivanja 1871-2021, 10 godina od obnove rada u Prizrenu 2011-2021).<\/p>

Porodica Tarasjev je u pet generacija sve\u0161teni\u010dka, a profesor Andrej je ipo\u0111akon hrama Svetog Trifuna, \u0161to svedo\u010di o dubokoj duhovnosti, koja je sa\u010duvala ovu porodicu \u201cbelog\u201d ruskog emigranta, jer je duhovni uticaj najva\u017eniji i najpresudniji na psihu i \u010dovekovo sazrevanje. Profesor Tarasjev \u010desto govori o okupljanju Rusa oko crkve, kao i da su Rusi obnovili \u017eensko mona\u0161tvo u Srbiji, o njegovom upoznavanju sa Jovanom \u0160angajskim (gostom u domu Tarasjevih), kao i o \u010duvenim ruskim filosofima i njihovoj misiji u Srbiji i Evropi.<\/p>

A profesir Tarasjev je osnovao \u201cDru\u0161tvo za o\u010duvanje spomena na Ruse u Srbiji\u201d (\u010diji je predsednik), kao i \u010duveni i popularni hor \u201cLu\u010dinu\u0161ka\u201d, koji peva pesme slavenskih naroda ve\u0107 50 godina sa svojim studentima na Filolo\u0161kom fakultetu i \u0161to je najva\u017enije, oni su vi\u0161e od hora, oni su prava slo\u017ena PORODICA!<\/p>

Maestralne konferanse gospo\u0111e Branislave Markovi\u0107 na koncertima hora sve razja\u0161njavaju o pesmama i tradicijama Slavena, a hor svojim nastupima oplemenjuje i oboga\u0107uje na\u0161e du\u0161e i uznosi ih do same Vaseljenje!<\/p>

Kao rukovodilac i dirigent Akademskog hora Filolo\u0161kog fakulteta Unuverziteta u Beogradu \u201cLu\u010dinu\u0161ka\u201d profesor Tarasjev neguje muzi\u010dko nasle\u0111e slavenskih naroda, njihovih tradicija, jezika i knji\u017eevnosti, kao i ukupne kulture.<\/p>

Okosnicu hora \u010dine one \u201cdevojke\u201d koje su u horu od njegovog osnivanja, prenose\u0107i SVETLOST, VATRU, BAKLjU \u2013 LU\u010c na odu\u0161evljenu publiku u prepunim salama gde nastupaju. LU\u010c zajedno sa njima ponosno nosi legendarni prof. ANDREJ TARASJEV, kojem od sveg srca \u010destitam 90. ro\u0111endan \u2013 S DN\u0401M RO\u017dDENI\u042f!<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t

\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Izvor i foto: B92<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Andrej Tarasjev, univerzitetski profesor, pisac ud\u017ebenika, legendarni profesor Filolo\u0161kog fakulteta u Beogradu koji je bio i ostao most izme\u0111u ruskog i srpskog naroda. Profesor Andrej Tarasjev potomak je ruskih izbeglica koji su u Srbiji, u Beogradu na\u0161le svoj dom i u srpskom okrilju dobile novi smisao \u017eivota i doprinele kulturi, obrazovanju i duhovnom \u017eivotu novog […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":4097,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[70],"tags":[],"class_list":["post-4096","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-70"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/javnost.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/4096","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/javnost.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/javnost.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/javnost.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/javnost.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=4096"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/javnost.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/4096\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":4101,"href":"https:\/\/javnost.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/4096\/revisions\/4101"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/javnost.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/4097"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/javnost.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=4096"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/javnost.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=4096"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/javnost.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=4096"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}